Свету Литургију су окитили и улепшали својим појањем свештеници Драган Милутиновић и Слободан Сенић са вероучитељима, као и хор “Светог Симеона Богопримца”.

На овој светој Литургији су протојереји Драгиша Савић и и Радослав Сенић одликовани највишим одликовањем ношења напрасног крста.

Духовна поука Епископа шумадијског Г. Јована

У поуци после одликовања владика је честитао одликованима и подсетио их на узвишеност одликовања као и на крст који је знак праштања и љубави. После прочитаног Јеванђељског зачала владика се обратио Богонадахнутом беседом окупљеном народу и рекао да је “најбоље објашњење за сва животна питања имамо у Јеванђељу. Зато је потребно по њему и живети, ништа не може боље да утеши, охрабри и спасе човека као што то може да учини Господ”. Владика је подсетио је и на претходно прочитано Јеванђеље и на причу о умножењу хлебова и следећег догађаја када апостоле сналази невоља, бура на мору, извукао најважније и нагласио да је Господ увек уз нас. Али ни Божја воља не долази на силу, потребан је наша воља-наш вапај. Наш вапај – знак нашег смирења, вере и љубави. Још је нагласио да је човек “слабић” без Бога, а са Богом може све. Позвао је још верни народ на будност и да истрајемо над својим спасењем, јер не знамо када могу наићи буре и искушења у овом нашем животном мору. “Понекад Бог допусти и искушења и муку на човека да би човек завапио Богу и направио први корак према њему, а остало чини Бог”. Зато је Бог основао Цркву, као заједницу Бога и људи, и само у тој заједници могуће је спасење и ван ње нема спасења. У многоме све зависи од човека хоће ли прихватити Бога и хоће ли прихватити радост у Богу или немир који долази од греха. Ко прихвати радост и мир од Бога он неће ни примећивати таласе овог животног мора. На крају је владика нагласио да нас једино Господ може спасити од сваке невоље, сваког страха и да нам Господ стално понавља “не бојте се, ја сам са вам до свршетка света”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

После литургије владика је обишао парохијски дом чија је изградња скоро приведена крају. После чега је уследила трпеза љубави коју је припремило братство храма.

Владимир Степановић, ђакон