У недељу 1. септембра 2019. год. у сали Епархијског центра, поводом Госпојинских свечаности, уз присуство Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, одржано је предавање под називом: “Српска православна црква као чувар завета”, предавање су одржали: др Драгољуб Марјановић, доцент на одељењу за историју Византије, Философског факултета у Београду и мр Немања Девић, докторанд, истраживач – сарадник, Института за савремену историју, водитељ програма је био јереј Слободан Савић, који је публици представио дело и рад ова два врсна историчара.

У свом предавању др Драгољуб Марјановић истакао је да је период средњег века у Србији за владавине светородне династије Немањића био формативни период када су утемељена заветна начела српског народа. У том погледу он је истакао најпре личност и делатност Светог Саве Немањића и објаснио да је формирање аутокефалне Српске цркве, заправо био процес дужег трајања који је увео Србе као народ у пуно јединство и заједницу са источно православном културом и цивилизацијом на широком простору Источног Медитерана, од Цариграда до Јерусалима. Своје излагање др Марјановић је завршио констатацијом да је Српска православна црква једина институција српског народа која постоји у непрекинутом контиутету од 13. до 21. века чувајући завете положене и предате Светим Савом до нашег времена.

Мр Немања Девић је своје излагање започео тврдњом да су Срби заветна нација и објаснио значај завета у српској историји. Он је истакао да је Косовски завет само наставак Светосавског завета, који је природно спајао “земаљску” и “небеску” Србију. Тај завет су, како Девић објашњава, бранили витезови, али су га утврдили и у континуитету чували епископи, монаси и свештеници. У крилу Цркве, јединствене институције која је на српском етничком простору деловала у континуитету и у вековима када српска држава није постојала, однегована је читава идентитетска и слободарска мисао. Зато је, по њему, свака ослободилачка и обновитељска иницијатива међу Србима, почињала из Цркве, што се видело на размеђима векова и у свим годинама које су представљале вододелнице српске историје: и 1594. и 1690. и 1739. и 1804. и 1912. године. Девић сматра да је литургијско јединство и данас основа за свако српско окупљање и националну обнову.

Након предавања развила се веома плодна дискусија, у којој је узео учешћа и Преосвећени Владика Јован, износећи неке нове податке везане за ову тему.

Срећко Зечевић, протојереј