Ученици су се причестили Телом Христовим, дајући пример старијима и својим родитељима како треба чувати светињу живота и дар који нам је Христос дао на светом крштењу. Свој однос према деци, Христос је једном за свагда поставио причом коју можемо наћи у Јеванђељу по Марку, где су ученици Његови забрањивали деци да Му прилазе, а Исус им је рекао: “Пустите децу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије. Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијега као дете, неће ући у њега”. (Мк. 10,14).
После заамвоне молитве, на прозбу: “Опет и опет преклонивши колена своја, Господу се помолимо”, прочитана је молитва у којој молимо Господа да сачува ученике “напада непријатељског, да их сачува у православној вери, и у свакој побожности, и чистоти у све дане живота њиховог, да напредују у знању и у вршењу заповести твојих, да тако припремљени прославе пресвето Име Твоје и да буду наследници царства твога.” У овој молитви можемо видети, да су знање и образовање најтешње повезани, и да незнање само по себи представља грех. Свети Владика Николај говори да “незнање божанских истина доводи до помрачења ума и отуђења од живота Божијег”. Знање је одувек у хришћанској вери повезивано са просвећењем и освећењем ума, јер свако знање није од Бога. Само оно које нас води ка чињењу добра, такво знање нам је од користи. Веронаука као предмет који се суштински разликује од осталих предмета утиче не само на дечији разум, него и на срце, тачније на целокупну личност детета. Управо на њој и лежи велика одговорност да увек упућује ученике ка Цркви и Христу, као почетку од Којег смо и по Којем смо сви створени. По завршеној литургији организовано је послужење за ученике.
ђакон Александар Ђорђевић