Тим поводом је 11. августа прослављен овај јубилеј светом архијерејском Литургијом коју је служио Епископ шумадијски Г. Јован са свештенством, а уједно је написана и монографија храма на 352 стране. Монографију су написали мр Небојша Ђокић, др Момчило Исић, др Оливера Думић, др Иван Бецић, протонамесник Горан Живковић, протојереј Саша Антонијевић и Дејан Радисављевић, а краће прилоге су дали Дејана Банковић, протонамесник Дејан Шишковић и ђакон Марко Арсенић. Ова монографија је оцењена као квалитетна и да је дорасла храму коме је посвећена.
Са благословом Епископа шумадијског Г. Јована 28. и 29. октобра, у данима који следе храмовној слави светој Параскеви, одржан је симпосион на коме су учествовали писци ове монографије.
На сам дан славе служена је света Литургија, коју су служили протојереји-ставрофори Милан Радовановић и Миленко Стикић, протојереј Ненад Савић и протонамесници Миломир Васиљевић и Горан Живковић уз саслужење ђакона Марка Арсенића. Литургијску беседу је одржао прота Ненад који је говорио присутном народу о значају и култу ове велике светитељке из X века.
Храм је уистину био мали да прими све вернике који су дошли тога дана да увеличају храмовну славу. При крају свете Литургије је пресечен славски колач, а ове године је колачар био Горан Милошевић са породицом, који је уједно и приложник овога светога храма. Причестио се велики број верника, међу којима је било и пуно деце, а затим је организован свечани ручак у црквеној сали. Пре самога ручка подељени су пригодни дарови, црквени сувенири награђеној деци из основне школе “Светозар Марковић” за ликовне и литерарне радове. Као и сваке године, наставници ове школе су изашли у сусрет братству храма прикупљањем и оцењивањем радова. За ликовне радове награде су добили: Мирја Микић, Александра Миличић и Андријана Достанић, а за литерарне Софија Прешић, Ђорђе Дуњић и Андреја Младеновић. Тог дана је верницима дељена прелепа књига православне духовне поезије “Песмом славу проносим” од песникиње Иване Прлине Никодијевић. Као и сваке године настављена је сарадња са дивним удружењима Моравске шаренице и Удружење воћара Лапово.
Првог дана Симпосиона гости су били мр Небојша Ђокић, др Момчило Исић и др Иван Бецић, а уводну реч је дао протонамесник Горан Живковић. Небојша Ђокић који је дао главни допринос писању монографије је говорио о њеном значају за једно мало место као што је Лапово, као и о појединим детаљима из књиге које је поткрепио занимљивим подацима. Он је навео многе чињенице везане за историјат храма, његову уметничку вредност, као и личности које су учествовале у градњи и осликавању. Момчило Исић је стручњак за локалну историју са нагласком на просвети и веома надахнуто је говорио о значају исте, почевши од Лапова па надаље. Иван Бецић се бави новијом финансијском историјом и његов допринос у писању монографије је био у том домену. Он је говорио о некадашњем начину пословања у Лапову и целој Србији, који се битно разликовао од данашњег, јер је био далеко саборнији и хуманији. Монографија је наиме написана са жељом да се у њој изнесу како духовни тако и сви остали аспекти живота парохијана лаповске цркве. Учесници скупа су се сложили да је монографија лаповске цркве једно значајно дело, нарочито за само место. Оливера Думић и Дејан Радисављевић који су такође учествовали у писању монографије били су спречени да дођу на Симпосион.
Друге вечери гост је био протојереј Саша Антонијевић, а заједно са њим је реч имао и протонамесник Горан Живковић. Наиме, прота Саша као врстан црквени историчар је написао текст о познатом свештенику Живану Маринковићу, који је једно време био парох у Лапову. Током писања монографије написана је први пут биографија овог значајног проте и отац Саша је веома надахнуто причао о његовом животу, од рођења до упокојења, нарочито о веома тешком периоду рада у призренској Богословији. Лаповски парох Горан Живковић је говорио о свештенству које је свих ових година служило у храму Свете Параскеве, нагласивши да су у Лапову служили многи високобразовани свештеници, добри организатори, појци и беседници, почевши од Патријарха Димитрија, о. Луке Радовановића, проте Живана, о. Милована, о. Михајла, о. Милоја и многих других. Такође ваља нагласити да је Лапово изнедрило неколико значајних свештеника и монаха.
Обе вечери симпосиона су се завршавале занимљивим питањима слушалаца која су изазвала плодну дискусију.
протонамесник Горан Живковић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/6408-simposion-%E2%80%93-100-godina-hrama-svete-petke-u-lapovu#sigProId1f0ecafd68