Тумачећи Свето Јеванђеље, Владика је присутнима говорио о страху Божијем као почетку мудрости:
“Браћо и сестре, када је Господ наш Исус Христос слао у свет своје ученике да проповедају Њега и Његову науку, Он им није обећавао никакве угодности, још им је рекао: “Ево је вас шаљем као овце међу вукове. Будите мудри као змије и безазлени као голубови”. Ако погледамо историју Цркве оних првих векова, ми ћемо видети да су се апостоли заиста налазили као овце међу вуковима. Довољно је било да се изговори реч Христос, реч вера, па да буду поубијани. Но, ништа то није уплашило апостоле јер су знали да извршавају послушност Богу. Знали су да их могу мучити и убити тело, али им душу не могу убити и не могу их одвојити од Христа и Царства Небеског. Господ им каже: “Будите мудри као змије и безазлени као голубови”. Данашње Јеванђеље управо нам говори о тој мудрости. А шта је мудрост, браћо и сестре? Почетак мудрости је страх Господњи, по речима премудрог Соломона. Тамо где има страха Божијега, мудрост човека приводи Богу, а где нема страха Божијега мудрост човека удаљава од Бога. Мудрост је живети хришћанским животом, бити ревностан у свом хришћанском звању. Мудрост је бити добар човек. Никако не смемо одвојити мудрост од доброте. Много је било мудраца који су отишли у злобу. Тамо где нема страха Божијега, мудрост човека води у пакост, гордост, сујету, немарност, у неко своје задовољство. Хришћанин никада не сме да буде задовољан самим собом, већ мора стално да се усавршава и себе стално да сматра учеником Христовим. Свети људи који су ходали земљом а мислили небом, увек су себе сматрали грешним, живели су увек у страху да се не огреше о Бога. А када човек има страха и труди се да се не огреши о Цркву и Бога, тај ће се човек трудити да се не огреши ни о другог човека. Почетак мудрости је слушати и испуњавати реч Божију. Није довољно да нешто научимо, него је потребно да то што научимо да то и извршимо. Зато нам је потребно слушати реч Божију и извршавати је. Мудрост није у једној врлини, већ је мудрост у свим врлинама. Мудрост је живети Богу и по Богу. Мидрост је сачувати душу своју за вечни живот, клонити се од греха и зла и чинити добро. Кад човек у том правцу развија мудрост, онда неће скренути са правог пута. Безазлен као голуб је онај човек који не помишља да се освети човеку за зло које му је човек нанео. Апостол Павле нам зато каже у данањем Апостолу да узмемо кацигу спасења, а то је сам Бог. Господ поред свих тих невоља када је послао апостоле, Он им на крају данашњег Јеванђеља каже: “Који претрпи до краја, тај ће се спасити”. До краја браћо и сестре, а крај дело краси, како би Руси рекли. Претрпети то није некаква пасивност, то је баш борба са самим собом, борба са својом гордошћу; да имам смирења да послушам оно што ми се каже и да учиним то у љубави. Само онај страх који човека обузме да не греши, да се труди да не греши, е то је страх који приводи ка Богу и који нам доноси мудрост. Нека нам Господ помогне да ми не постанемо вукови, како је то често говорио патријарх Павле. Наше је да ми будемо хришћани, да живимо вером, а не само да се позивамо на веру, браћо и сестре, да из те вере излази та мудрост да ја верујем у све оно што је Господ рекао, а Он је рекао – све је могуће ономе који има вере. Нека нас Господ наоружа и молитвом и вером и постом и свим врлинама. Бог вас благословио”.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
Епископ је након свете Литургије благословио вернике и поделио им иконице.
Урош Костић, ђакон
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/6436-vladika-jovan-bogosluzio-u-hramu-svete-petke-u-kragujevcu#sigProId083532af2f