За певницом су појали: протојереј Драгослав Милован, протојереј Сретко Петковић и г. Владан Степовић.

Тумачећи Свето Јеванђеље Владика Јован је рекао: “Господ, обраћајући се апостолима, а преко њих и свима нама, нам каже да ко призна Сина Божијега пред људима, признаће и њега Син Божији пред анђелима Божијим. А који се одрекне мене пред људима каже Христос, одрећи ћу се и Ја њих пред анђелима својим. Код апостола и Јеванђелисте Матеја се додаје да је Господ рекао: “Ко се одрекне мене одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим Небеским”. Дакле, браћо и сестре, то је врло важно да у нашем животу хришћанском признамо Сина Божијега пред људима. Али како да га признамо? Да ли само да кажемо ја верујем у Бога, што многи од нас само заснивају веру на речима. Ја верујем у Бога, верујем у анђеле, и ту се скоро све завршава. Браћо и сестре, врло је важно у нашем животу, као што рекох, да ми признамо Сина Божијега пред људима, али кроз живот, кроз начин свога живота и кроз веру. И кроз веру да признамо да би и Син Божији признао нас и пред Оцем својим Небеским и да би нас Он признао и пред анђелима Божијим. Зашто каже анђелима? Па зато, браћо и сестре, што ће Господ доћи да суди живима и мртвима са пратњом анђела. Зато што сваки од нас крштен човек има свога анђела, зато што сваки од нас, браћо и сестре, има свога анђела чувара, који записује све оно што ми чинимо у свом животу, у књизи живота. Али има и онај други анђео, пали анђео, који такође има и он своју књигу, па и он у своју књигу пише сва наша недела, све наше мисли, све наше речи ружне, сва наша недела, браћо и сестре. И једна и друга књига ће се појавити у време свеопштег суда Божијега, у време свеопштега Васкрсења Христовога. И ми ћемо ту видети као на длану и једну и другу књигу. Али је зато врло важно, опет онако како каже Јеванђеље, како Господ каже у Јеванђељу: “Да ми треба више да се радујемо да су наша имена написана у књигу живота”. То је за нас много вредније него чак и да смо толико свеци, па да и мртве васкрсавамо, како каже опет Господ у Јеванђељу кад казао апостолима: “Немојте се радовати што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана у књизи живота”. Браћо и сестре, свакo од нас је добио књигу живота на свом рођењу, на свом крштењу, зависи од нас како ту књигу чувамо и да ли желимо да нам буде уписано оно што је добро, или да ли чинимо добро. Јер све што чинимо добро биће уписано у књигу живота, и не само то, и најмања кап добра коју ми у овоме животу учинимо Христа ради, другог човека а не себе ради и своје сујете и гордости, неће остати а да нам Господ то неће наградити”, поручуио нам Преосвећени Владика Јован између осталог у данашњој беседи.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована