Преосвећеном владици саслуживали су: протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протојереј-ставрофор Милан Борота, протонамесник Бранислав Матић, јерођакон професор Јован Прокин и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су богослови светог училишта “Светог Јована Златоустог”. По прочитаном Јеванђељу по Јовану и посланице апостола Павла Ефесцима, Преосвећени је протумачио верном народу одељке Светога Писма.

Најпре наводећи речи апостола Павла: “Ако се ко бори, не добија венац ако се не бори по правилу”, Преосвећени је истакао да су то: “Мудре и значајне речи. Цео живот људски је борба. Како су оци то приметили, овај свет је тркалиште на коме се трчи. Они дају две смернице, кроз грех се трчи ђаволу, а кроз јеванђелске врлине Господу Богу. Хришћани су поставили циљ Царство Божије. Дакле, сви трче ка том циљу, поготово они који трче кроз врлине ка Богу, њих најчешће на том путу ометају разне слабости саблазни искушења, и саплићу греси, како рече данашње јеванђеље, упропашћују. Хришћани се стално боре са њима да би управо наставили то трчање и пут ка Царству Небескоме. Они су уствари стално у борби, зато је човек стално у борби у себи. У човеку је стално и добро и зло. И ако није будан у тој борби, онај ће га непријатељ лакше савладати, а ако је будан а жели да хришћански живи онда таквом човеку Бог даје силе браћо и сестре, и он побеђује, и враћа се са оног кривог пута, ка оном правом путу, а то је Христов пут: “Ја сам пут, истина и живот”. Хришћани су у непрестаној борби са собом. Ако победи себе и своју гордост и сујету, што га одваја од Бога, ако он победи он заиста јесте и победник. У свом подвигу спасења успевају само онда када своје грехољубље непоткрепљује. Јер је речено: “Сваки који се бори од свега се уздржава”. Ми славимо данас Алимпија Столпника, човека који се борио и трчао ка циљу, да оствари Царство Небеско, и остварио га је. Човека који се борио да савлада све оне људске недостатке, оне пале природе које стално вуку човека ка доле. И зато је хришћанин стално хтео да буде у подвигу. Ми се налазимо у једном дивном периоду, а то је Божићњи пост, када треба да појачамо пост и молитву, када треба да се боримо да што више себе очистимо да би тако што чистији доживели да прославимо празник Рођења Христовога”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Причешћу је приступио велики број верника који су дошли да прережу славски колач, и који су на крају примили благослов првојерарха наше богомспасаване епархије.

ђакон Александар Ђорђевић