“Данашње Јеванђеље браћо и сестре, које смо сада овде чули, говори нам о талантима Божијим, другим речима, данашње Јеванђеље говори нам о даровима Божијим, шта Бог даје човеку, и о томе како човек зна да узврати Богу на дар, као и о томе како неко уме да злоупотребљава дарове Божије. Нема човека без дара Божијега. Бог је човеку дао језик да слави Бога, да хвали Бога, говори добро, али човек често злоупотреби језик па грди и Бога и човека, па је незадовољан свиме што је Бог учинио за човека. Данашња јеванђељска прича заиста је веома дирљива, а она гласи човек неки племенита рода, доброг рода, отиде у далеку земљу да прими царство па да се врати. Када је пошао овај човек, он је позвао своје људе који су му потчињени, не у смислу робовласничке потчињености, него у смислу реда и поретка, и даде једном десет кеса, другоме пет, другоме два, а једном једну. И рече им да тргују, да зарађују трудом, знојем лица свога. Али ови људи су се одмах одрекли свог господара. Ништа не бива без промисла Божијега. Промисао Божији сваког човека уздиже, једног на једно место, другог на друго. Врло је важно браћо и сестре да знамо шта је потребно да радимо са талантима, са даровима које нам је Бог дао. Нама Бог даје онолико дарова колико ми можемо да умножимо. Међутим, човек одмах почне да ствара непријатељство између себе и Бога тиме што проверава Бога мислећи да Бог није праведан. Није Бог неправедан јер је свакоме дао према његовим моћима и способностима. Господ не даје подједнако дарове, али добијају сви исту награду. Опет би човек рекао како исту награду да добију и онај који се трудио и онај који се мање трудио. Добијају исту награду, а то је Царство Божије. Човек мисли да треба мање да дá, а тако не треба размишљати. Размишљај да ти треба више од другог да даш. Дао нам је Бог дарове, разум, благодат на крштењу, благодат која стално човека подстиче. Који човек има Христа у себи, он има и воље да постигне оно што се од њега тражи. Ако имаш вољу и жељу, можеш да оствариш оно што Бог очекује од тебе. Некоме Бог даје да буде цар, некоме да буде владар, а некоме даје да буде слуга. Док не будеш слуга нећеш никад бити ни господар; док не научиш да слушаш, нећеш никад знати ни да заповедаш. Од слуге се све почиње. Па Господ је нама био слуга, па се није противио је што је Сам себе називао слугом Божијим. Човече, изврши што ти је речено ако хоћеш да благодат Божија буде у теби, немој се оптерећивати зашто је он баш теби заповедио, ти учини оно што се од тебе тражи, а Бог то стоструко награђује. Е зато би требало да се запитамо шта чинимо са даровима Божијим. Дарове нама не даје Бог само због нас, него нам их даје да ми обрађујући те дарове дамо корист и другоме. Браћо и сестре, Бог даје дарове свакоме човеку и сваком народу. Нама православним Србима дао је такве Божије људе, светитеље, а човек неће да прихвати светитеља јер није по његовој мери, и зато га одмах одбацује. И овај дан нам је Бог дао. Ми хришћани треба да знамо да се наше спасење не своди ни на дан ни на час, него на сваку секунду, јер ми не знамо када ће Господ доћи, не знамо тренутак. Ми незаслужено добијамо дарове. Зато размишљајмо. Да се кроз веру нашу умноже дарови Божији, а не умножити дар значи злоупотребити га. Од незадовољства у човеку све лоше бива. Кад ниси задовољан тиме што си, што те Бог учинио словесним бићем, што те је Бог поставио у овај свет, ти онда не можеш бити ничим ни задовољан јер ниси испуњен, па си незадовољан и Богом и породицом и другим човеком. Браћо и сестре, наш народ лепо каже: “Буди задовољан оним што имаш”, а кад Бог види да си задовољан, значи не тражиш више, е онда ће Бог и теби и мени дати. Свако од нас нека провери да ли је добио пет, три, или један талант, и нека их умножава на добро. Да се помолимо Богу да нам помогне браћо и сестре, да умножавамо у себи љубав, а онај који има љубав има и осећај, а онај који нема љубав, нема ни осећаја”, била је порука Епископа Јована у виноградском храму.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Урош Костић, ђакон