Верницима се Епископ Јован обратио беседом о миру Божијем: “У име Оца и Сина и Светога Духа. Налазимо се браћо и сестре, пред великим празником, празником мира, љубави и добре воље међу људима, а то је празник Рођења Христовог. Верујем да смо бар мало током овог поста осетили то благодатно дејство поста, а пост подстиче човека на све оно што је божанско. Божић је празник мира, али не мира овог света, већ Божијег мира. Зато апостол Павле и каже да мир Божији који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Господу. Све несреће и све невоље потичу у право од немира у човеку, а немир у човеку настаје кад у човеку ослаби вера, ослаби нада, ослаби љубав. Немир настаје онда када човек постане незадовољан, кад није задовољан оним што има, него само граби. Када се усели немир у човека, онда се немир усели и у породицу, село, државу, цркву. Немир узнемири човека, и човек почиње да тражи мир тамо где га нема. А мир је у Богу, мир је у Цркви. Када је човек задовољан Богом и оним што му Бог даје, и кад је задовољан Црквом својом у којој живи црквено, онда заиста цело његово биће прожима то благодатно дејство мира. Чим човек нема мира у себи, он ствара немир, не само у себи него и око себе. Зато апостол Павле каже гледајте да имате мир са сваким, посебно са онима који су у вери. Ми заиста живимо у једном времену у којем су многе вредности обезвређене, времену у којем зло потире мир, када зло потире оно што је добро, када немир потире мир. Чим човек нема Божијег мира у себи, онда је он сав узнемирен и уплашен. Зашто? Изгубио је онај мир који једино Бог даје човеку. Често човек хоће да прогласи миром оно што он мисли да је мир, јер не мери мером Бога, него мери собом. Нама је мир потребан. Зашто човек нема мира у себи? Зато што најчешће мисли да мир треба да дође из овога света, са земље. Међутим, мир долази одозго, а немир одоздо. Свет у злу лежи, зато Господ и каже да мира без Њега нема: “Мир свој остављам вам и мир свој дајем вам. Не дајем га као што свет даје”. Мир у овом свету је варка, данас је мир, сутра је немир. Прави мир је једино Божији мир. Ако човек не живи Духом Светим, он је самим тим створио немир. Овај свет нам нуди и говори да је он све и сва, говори нам да осим овог света нема ничега више, да се овде рађамо и овде умиремо. Ми хришћани који смо крштени, бар ми треба да верујемо да тек после овога света долази онај прави свет. Наша домовина није овде, зато да схватимо браћо и сестре, да ми можемо како год хоћемо, и да схватамо и овако и онако, можеш како хоћеш, али не можеш докле хоћеш. Шта вреди ако оно што стварамо није по благослову Божијем, ако не проистиче из мира Божијег. Мир не може човек стећи без вере у Бога. Не може човек да стекне мир без молитве. Без молитве не можемо ништа вечно да стекнемо. У срцу човековом је и мир и немир, и љубав и мржња, и у њему се води борба непрестана. Ко ће победити то зависи од тебе и мене, како живимо, за шта се боримо. Да ли се боримо за овоземаљску славу, или ће се човек определити за Бога да би потиснуо немир и мржњу из срца свога. Ако Христа имамо и чувамо у нашем срцу, онда ћемо ми наше срце чувати и у добрим мислима, у добрим речима и добрим делима. Ако не чувамо срце, онда ћемо завршити као апостол Јуда (“и уђе ђаво у Јуду”). Дрзнуо се апостол кад је ушла гордост у њега, па се одрекао Христа и издао Христа. Све нам то говори да се чувамо браћо и сестре. Нека нам предстојећи празник помогне да осетимо мир Божији, да осетимо тај дах Божији. Не осећа онај који је горд, који мисли да је само његово мишљење исправно. И наше смирење ако је искрено Бог ће наградити. Бог вас благословио.”, била је порука Епископа Јована.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Током свете Литургије, владика је у чин свештеника рукоположио ђакона Жељка Јовановића и том приликом га очински посаветовао да чува благодатни дар који му се даје. “Моли се дете моје, и никада без припреме молитвене не приступај олтару Божијем, поготово светој Литургији”.

Духовна поука Епископа шумадијског Г. Јована

У наставку службе, већина пристуних верника причестила се Телом и Крвљу Господњом.

Урош Костић, ђакон