По прочитаном Јевађелском зачалу, надахнутом архипастирском беседом Његово Преосвештенство Г. Јован је поучио сабрани народ Божији, значају заупокојеног богослужења, као и молитве за наше покојнике: “Служећи данас ову Божанствену Литургију у овоме Светоме храму, који је окружен гробовима наших милих и драгих, а о дану када је Црква одредила да се посебно молитвено сећамо наших покојника, ми се сећамо свих покојника и свих гробаља у историји рода људскога. Црква се моли за све покојнике, јер Црква све обједињује”. У даљем излагању Епископ је указао да као народ треба да се угледамо на наше суседе, Србе из Црне Горе, који доста далеко памте своје претке, колена, племена и корене, а то је захваљујући њиховом разговору о њима, јер разговор чува од заборава. И управо је и улога Цркве да сачува све од заборава. Доласком Христовим на овај свет нема смрти, већ има привременог растанка. Речи Светог писма, да Бог није Бог мртвих, већ Бог живих, гласно исказују једну непобитну чињеницу – истину, да се живот човеков не прекида смрћу на земљи. Наша молитва и милостиња радују наше покојне, јер они више не могу ништа учинити за своје спасење. Општење живих и мртвих не бива уништено са доласком смрти, већ се и даље наставља управо овим Литургијским поменом, овим парастосом. А љубав је та која нас подстиче на молитву за наше упокојене. Она никада не престаје по речима апостола Павла. На крају је Преосвећени позвао присутне да својом молитвом сачувамо наше покојне од заборава.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

По заамвоној молитви уследио је свеопшти парастос, на који су сабрани донели жита (кољива) са читуљама као би њихови најмилији били поменути у молитви за опроштај грехова и за живот вечни.

У блаженом уснућу вечни покој подај Господе уснулим слугама својим и учини им вечни спомен. Амин!