Након прочитаног јеванђелског зачала, Епископ Јован је поручио колико је важна улога страха Божијег у животу сваког хришћанина: “То није онај страх који имамо ми људи, већ страх који је прожет љубављу и жртвом – страх како се не бисмо огрешили о Творца и Онога који је живот положио за нас. Због тога премудри Соломон каже да је почетак мудрости страх Божији. Тамо где има страха Божијег, мудрост човека приводи ка Богу. Тамо где страха нема, онда човек запада у гордост, сујету и самохвалисање”. Затим, Епископ је говорио о пролазности земаљске славе човекове: “Шта вреди човеку то што ће му пљескати и аплаудирати читав свет, ако не стиче небеску славу? Запитајмо се шта смо учини да би нас Бог похвалио. Не кажем да је лоше да нас људи хвале, али не треба се само на то ослонити, јер људски језик зна да погреши и обмане. Погрешно процењује онај који нема Духа Божијег у себи”. Закључујући своју проповед, Владика је подсетио на место у познатој духовној литератури “Старечник”: “Свети Јован је питао ђавола чега се они плаше, а он му је одговорио да је то на првом месту оно што хришћани носе на грудима, мислећи на крст, затим оно чиме се верници кропе, то је света вода и на крају оно чиме се хришћани хране, а то је Свето причешће. Нека нам Господ помогне да му се молимо како би нам дао правилно расуђивање и разборитост да бисмо разликовали шта је добро, а шта зло”.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована
Након Свете Литургије је уследила трпеза љубави у етно селу “Бабина река”, надомак Лазревца где је у наставку одржан семинар за свештенство колубарског и космајског намесништва. На тему: “Основе психопатологије кроз перспективу здравог развоја”, говорили су психолози Марија Шевар Вукашиновић и Сања Живковић. Према њиховим речима циљ предавања је да се у клими поверења и отворености дође до заједничких одлика и међусобне корелације између психологије и свештеничког позива. Примена психолошког знања ће се односити на живе потребе свештеника и на конкретне случајеве из парохијске праксе.
Лазар Марјановић