Његовом Преосвештенству су саслживали протојереј ставрофор Зарије Божовић, старешина храма, протојереј Срећко Зечевић, протојереј Дејан Лукић, протонамесник Душан Мучибабић, јереј Драгиша Богичевић и јерођакон Василије (Старовлах).

По благослову Владике, верном народу се након прочитаног Јевађелског зачала, које говори о васкрсењу сина наинске удовице, обратио својом беседом протојереј Срећко Зечевић: “И видјевши је Господ сажали се на њу и рече: Не плачи”! Овим речима ословио је Спаситељ наинску удовицу, која је била на путу да сахрани свога сина јединца. Ове речи утехе изрекао је Онај који заиста може да утеши. Наинска удовица је схватила да се ту не ради о обичној утеси смртног човека. Тон којим је Спаситељ изговорио ове речи дао је наду овој уцвељној мајци. Мајкама које су и саме прошле кроз ово тешко искуство, али и свима нама, који смо изгубили оне које смо много волели, није тешко разумети какав је бол раздирао душу ове несрећне мајке. Њену рањену душу само је Небо могло утешити и то се управо десило. Спаситељ долази и теши је…

На улазу у град Наин среле су се две поворке. Једна поворка ишла је да сахрани дечака и с правом би се могла назвати “поворка смрти”, а друга је, предвођена Спаситељем света, који је сам Живот, била “поворка живота”. Живот и смрт се састају и Бог, који је живот, теши уцвељену удовицу због смрти: “Не плачи!” Са божанским ауторитетом Господ изговара ове речи. “Не плачи!”, јер Ја сам Живот и дошао сам да свој живот подарим теби. Ја сам сишао са Неба на земљу да узмем на себе бреме жалости ваше, тугу и уздисаје и сваку другу невољу. Не бојте се и не плачите јер, “Ја победих свет! Ја победих смрт! Ја победих Сатану!” Да би Његови слушаоци разумели ове поруке, које се само наговештавају у ово време, Спаситељ открива своју божанску моћ, тиме што се заповедничким тоном обраћа умрломе: “Момче, теби говорим, устани”! Наредба је извршена... (Преподобни Јустин Ћелијски).

Господ Исус Христос је не речима, не философијом, не апстрактним идејама дао одговор на вечно питање човеково, како победити смрт? Свој одговор је дао на делу, својим славним Васкрсењем. Васкрсењем нам је показао да ће сви они који су умрли, приликом Његовог Другог доласка васкрснути из мртвих, као што је и Он после свог Крсног страдања Васкрсао из гроба. “Васкрснувши из мртвих Христос је васкрсење из мртвих учинио могућим за све људе и добре и зле”. Питаће се неко, како је то Христос победио смрт када ми и даље умиремо пређашњом смрћу? Тачно, смрт постоји, али је благодаћу Богочовековог Васкрсења она престала да буде за људску природу проклество, ужас, страх, већ је постала привремен и пролазан сан. Свети Јован Златоусти на једном месту каже: Ми и сада умиремо пређашњом смрћу, али не остајемо у њој. А то не значи умрети. Права, истинска смрт је кад онај који је умро нема више могућности да се врати у живот. Ако ће он после смрти оживети и притом живети бољим животом, онда то није смрт већ спасење.

Беседа протојереја Срећка Зечевића, Архијерејског намесника лепеничког

Након Великог входа, отац Јустин је положио свештеничку заклетву у којој се поред осталог истиче да ће се чувати свакога порока и да ће својим делима сведочити Јеванђеље из кога ће поучавати хришћане, и сам се учити. “Aксиос!” – клицала је многобројна хришћанска заједница, окупљена око свог Епископа, оцу Јустину који ће бити служитељ олтара Божијег у манастиру Саринац, потврђујући да је достојан примљеног чина.

јереј Дејан Марковић