Присутнима се надахнутом беседом обратио свештеник Мирољуб, говорећи о Литургији као сверадосном догађају неба и земље, односно заједници љубави Бога и човека кроз Богочовека Христа. “Увек када се сабирамо ми смо једно у Христу Исусу Господу нашем. Ако верујемо да Исус јесте Христос, да је Он Пут, Истина и Живот, и ако се причешћујемо Христом, онда постајемо слични Њему; хранећи се Њиме побеђујемо ђавола, грех и смрт. Циљ и смисао нашег живота јесте вечни живот у Христу Исусу Госоду нашем. Преподобна мати наша Параскева, овај земни, пропадљиви начин живота је одбацила и пошла за Христом. Веровати Христу значи живети по заповестима Божијим. Има ли веће љубави од те, него кад Господ дође у дом нашега срца и кад га поспреми, и од оне камене разбојничке пећине оно постане плодна њива благодаћу Божијом, плодна њива љубави из које израстају врлине, из које полако расте наш хришћански живот? Изашавши у овај свет, будимо дубоко свесни тог Дара који носимо у себи, ничим заслуженим, и само рецимо овом свету који нам иде у сусрет у свакодневници нашег живота, оно једноставно и просто: “Дођите и видите како је благ Господ”. Амин”, поручио је, између осталог, виноградски парох.

Овогодишњи домаћин славе била је госпођа Биљана Спасић, која свету Петку прославља и као своје крсно име. Изливи њене љубави, усрдне пажње, идеја и труда које је намеравала да на хришћански начин посведочи данашњег дана, ограничени су неповољном епидемиолошком ситуацијом у којој се наш народ нашао. Храмовна слава прослављена је у скромнијем кругу верника него што је то био случај ранијих година, уз наду да ће се Господ постарати да нас до године, и у будуће, буде много више.

Урош Костић, ђакон