Тумачећи јеванђелско зачало, Епископ Јован је говорио о људима који лако одустају: “Браћо и сестре, има људи који размишљају да ако не могу одмах да направе неко велико дело, неће почети од мањих, па да се успењу ка већем. Или који размишљају да ако не могу одмах бити богати, онда неће ни да се труде. Такви људи се предају нераду и немару. Шта може очекивати тај човек? Проблем је што полази одозго, а не одоздо – од ситних ствари у животу помоћу којих ће се човек усавршавати”. Затим, Епископ је подсетио на Христове речи из Јеванђеља које се односе на помоћ малој браћи: “Господ каже: “Ко напоји једног а од ових малих само чашом студене воде, заиста вам кажем, неће му плата пропасти” (Мт 10, 42). Размишјамо о томе. Зар је тешко дати чашу воде човеку? Тешко је ономе који је лењ и који неће да устане како би га услужио. Устати, наточити чашу и дати путнику, жедном човеку – ситно је дело, али баш за такво дело ћемо сачувати своју плату, како говори Господ”. Завршавајући своју проповед, владика је закључио да је без малих добара не можемо живети: “Замолимо Господа да нам помогне да наш хришћански живот крене од почетка. То значи да сваки дан када устајемо јесмо рођени хришћани. Ако се трудимо, онда ће нам читав дан бити хришћански и како је лепо што желимо да учинимо најмање добро. Запамтимо, намање добро потире и велико зло”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Лазар Марјановић