Преосвећеном су саслуживали протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, протојереј-ставрофор Милан Борота, јерођакон Василије (Старовлах), јерођакон Јован (Прокин), и ђакон Александар Ђорђевић.

Чтецирали су ипођакон Милош Коцић и богослов Василије Тешић.

По прочитаном Јеванђељу које нам говори о жени која је помазала ноге Исусове скупоценим миром, верном народу благом и утешном речју обратио се Преосвећени Епископ Јован: “Чули смо шта се десило када су били у тој кући и други људи који су тражили исцељење од кожних болести, и како је чула једна жена у том граду, и да је била велика грешница, и она је ушла у дом Симонов. Али видимо браћо и сестре да је ова жена имала велику веру, знала је да су ту људи који су заражени од болести, али је она имала велику веру, и она је тражила не телесно оздрављење него духовно и душевно оздрављење, јер је грех притискао њену душу. Зато је она купила то “скупоцено миро”, да помаже ноге Христове и помазала је. Али овде видимо још једно њено смирење, није пришла Христу са лица него са стране. И управо је изливала миро на Његове ноге, и у знак покајања ради опроштаја грехова, косом својом отираше. Чули смо реаговање Апостола, вероватно је међу њима био први Јуда који је био и благајник. Они су негодовали као и други, да је Он Христос знао би каква га се грешница дотиче. А Христос, каже: “Оставите је. Нека изврши оно што је наумила”. И ту Христос наговештава своју крсну смрт, и Христос ту каже ово она учини за мој погреб, онако како бива у јеврејском народу како се помазивало тело пре сахране. Дакле, овим речима Христовим: оставите је, пустите је нека излије своју душу, другим речима, нека покаже своје покајање, а да видите у исто време како ће бити оздрављена. Данашње Јеванђеље нам поставља питање: Шта је драгоценије од драгоценијега? И заиста, шта је то драгоцено у нашем земљаском свету? Нема ничег драгоценијег и на овом и на оном свету од Богочовека Христа. То је оно исто благо сакривено у пољу, и човек када нађе то благо, човек све продаје и раздаје да би дошао до њега. Тиме нас Христос поучава да све треба да оставимо, наше свакодневнице, невоље, да тражимо да приђемо Христу у смирењу, да нам Бог опрости грехе браћо и сестре. Нема ништа драгоценије од Богочовека Христа. Зашто? Зато што од Њега све друге врлине добијају своју праву вредност. И милост ако је у име Христово, то има свој смисао и вредност у супротном, и све што добро чинимо ако није Христа ради није спасоносно. Он ако не чини у име Христово, он чини у име своје да би себе истакао како он чини добра дела”.

Преосвећени је подвукао да без Богочовека Христа, сва наша добра дела су мршаве моралне схеме, како говоре свети оци: “Све учињено ради Христа, добија тај вечни значај и смисао, и зато ништа не треба претпоставити Христу. Како је то рекао Јустин Ћелијски: “Све за Христа, Христа ни за шта”. Ништа не треба претпоставити Христа на овом свету. Ученици кажу: “Штета што се ово скупоцено миро излива јер се могло продати и дати сиромасима да једу хлеба, али и ако погледамо људским разумом, апостоли су можда у праву, да треба помагати сиромахе, али ако то помагање иде на рачун Христољубља, то је право помагање. Ако није из Христољубља, каква је то онда корист човеку ако чини неко добро дело. Зашто? Зато што је Христољубље извор човекољубља. Што значи ако Христа не заволимо, нећемо ни како треба заволети човека. Без Христољубља нема ни истинског човекољубља. Ту се показује још једна особина код људи, да људи хоће све проблеме да реше, па и економске, без Христа. Какав је разлог што овако Спаситељ поступа када каже: “Оставите је”. Прво: Богољубље је извор човекољубља. Друго: Све што је урађено из љубав према Њему учињено је сваком човеку и сиромаху. Судбина душе ове жене је зависила од љубави према Спаситељу, на чију главу она излива миро. Замислите ту њену љубав?

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

У данашњем Јеванђељу је важно да приметимо да је Симон позвао Христа у дом његов у знак благодарности јер је био излечен од те губе и зато сви који су имали ту болест. У Старом Завету ко је оболео од ове болести био је одбациван ван града на сметлиште, и од људи одстрањиван. Заиста била је то тешка болест, и ова жена је то све знала али се није уплашила да ће бити заражена. Зашто? Имала је веру у Христа, и она је смело поверовала да ће Христос лако њу излечити и њену душу, када сам Христос буде видео њено искрено покајање. И зато су ови људи дошли да се лече телом, али она је дошла не да лечи тело, него душу, и Господ је излечио браћо и сестре. Још је рекао да ће се о њеном делу говорити. И шта јој је рекао? Опраштају ти се греси. Можете замислити каква је радост могла бити за ову жену када је чула те речи Христове, да јој се опраштају греси. И она овде не прилази Христу као обичном човеку. То показује што косом отире ноге Његове, иначе не би обрисала косом ноге, него као бићу које је изнад човека а то је Бог. И зато је дивна поука како и ми треба браћо и сестре да прилазимо Христу, да прво тражимо оздрављење наше душе. То је оно што видимо у Јеванђељима да када Господ исцељује људе он прво исцељује душу. Душу лечи. Тако и ми имајмо пример ове жене шта значи веровати, и шта значи тражити од Бога спасење и оздрављење и душевно и телесно. Бог вас благословио”.

По беседи, Преосвећени је причестио верни народ Телом и Крвљу Господњом, у навечерје Празника Рођења Христовог, а потом је поделио благослов и иконице присутнима.

ђакон Александар Ђорђевић