Владика је верницима током своје беседе протумачио речи светог апостола Павла да се сила Божија пројављује у немоћи људској:

“У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, желео бих вашој љубави и вашој пажњи да кажем неколико речи о сили Божијој у немоћи људској, или по речима светог апостола Павла који каже: “Кад сам слаб, онда сам јак”. По некој нашој људској логици то је нешто сасвим супротно, али у духовном смислу видећемо да итекако човек у својој слабости, кад призна своју немоћ, а призове помоћ Божију, онда је он силан, онда је он јак, онда је он заиста, браћо и сестре, човек Божији. Човек је по природи слаб, склон искушењима, у невољама својим, и ако се човек не обрати Богочовеку Христу који наше немоћи и наше слабости носи, ако човек не положи наду у Господа Христа, такав човек ће пропасти. Једино Христом човек постаје свепобеда, постаје моћан и силан, али не собом него Богочовеком Христом. И све док човек схвата да су његове моћи слабе да било шта добро учини, он је на правом путу, али док човек мисли да има снаге да се сам избори е тај човек је давно потонуо и пропао јер се он узда у себе, а уздати се у себе је тако тешка духовна обмана. Ми са Христом постајемо јаки, постајемо примаоци и акумулатори - сакупљачи силе Божије која неће да се усели у нас док не избацимо своју силу, свој его, себе. Кад уселимо Бога онда је у праву апостол Павле који каже да је управо у немоћима и слабостима силан. Шта је хтео да каже свети апостол Павле? Хоће да каже да су те моје слабости управо мој вапај за Свесилним и Свемоћним Господом нашим Исусом Христом. То је вапај моје природе и немоћи човечанске. Свети апостол Павле позива све те слабости да се уселе у њега јер зна да га Свемилостиви Господ неће пустити да страда, већ ће те слабости претворити у силу у зависности од тога колика је моја и твоја вера. Он не сумња да ће Господ доћи на његов вапај и прихватити слабости наше и одморити нас. Одмориће нас ако примимо јарам Његов, а то је наука Христова коју човек треба да прихвати у себе. Прва поука је да се не уздамо у себе, ни у своје знање ни имање, него да се уздамо у Бога. Човек без Бога не може ништа добро да учини. У Светом Писму нема противречности, зато свети владика Николај објашњавајуци ове речи апостола Павла каже: "Телесни човек се управља по звуку, а духован по смислу. За телесног човека свуда је противречност, он бежи и од своје сенке ако му се учини да је она препрека. Духовни човек је као витез који воли да савлађује препреке зато што зна да ће Господ помоћи јер стално вапи и трази помоћ и заштиту од Бога. За духовног човека у овим речима апостола Павла се открива. Када сам свестан свога ништавила и свемоћи Божије, онда сам силан. Кад знам да сам од себе не могу никоме добро да учиним и када се сав ослоним на помоћ Божију онда сам силан. Не уздај се човече у себе него се уздај у силу Божију. Не уздајте се у кнезове ваше јер у њима нема спасења. Човек је немоћан да сам пружену руку Господњу прихвати. Зато нам је порука да положимо се на силу Божију да бисмо у ништавилу своме били силни. Али треба признати немоћ, а не лицемерно рећи немоћан сам, а са друге стране а бити силан да учинис зло. По човеку смо немоћни, по Христу смо силни. Силни смо вером и надом у Христа, молитвом ка Христу, љубављу према Христу, трпљењем за Христа. Тако и ти и ја, брате и сестро, постајемо силнији од свакога греха, кад се у нама усели сила Божија. Али ни Христос ни сила Божија неће се уселити у нас ако не тражимо на прави начин како да се они уселе у нас. Ако се молим на свој начин, а не на начин како су се свети оци молили који су доживели радост молитве, онда ћемо пропасти. Докле год мислимо на свој начин пропашћемо духовно и скренућемо са правог пута. Све док се не предамо Богу и некоме ко нас зна да нас води и руководи, скренућемо са правог пута. Дакле, браћо и сестре, да постанемо силни али у сили Божијој, не у својој сили, онда ће од нас отићи и грех и патња и мука и искушења. Зато, наоружајмо се силом Божијом па ћемо видети да је сила Божија у нашој немоћи. Човек кад се разболи он је окупиран само једном жељом, да оздрави. И баш зато што је болестан, њему се све више отварају унутрашњи духовни видици да се он све више и јаче моли да оздрави. Зато и ми, браћо и сестре, молимо се Господу да нам да силе, да нам да моћи, да нам да снаге да се спасемо. Бог вас благословио”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Урош Костић, ђакон