Акатиним молепствијем предстојао је служашчи храма протојереј Срђан П. Тешић, а на припев су одговарали чланови хора “Свети ђакон Авакум”, праћени верним народом тако да су сви из срца славили светитељку.

На крају акатиста освећена су славска знамења колачи и кољива која су у част и спомен свете Ксеније, а на славу Бога Живога принели верни људи који су добили помоћ и утеху у животним невољама захваљујући молитвеном заузимању ове дичне светитељке. Посебно радује што се из године у годину број колачара повећава и међу вернима се шири житије Свете Ксеније и тако све више људи се окупља око њене иконе у храму Светог великомученика Георгија и моли се светитељки да им буде посредница пред Богом у разним искушењима. Бираним речима беседе обратио се сабраним прота Срђан, који је говорио о животу, али и бројним искушењима са којима се света Ксенија сусрела, али и изборила и тако је дошла до спасења. Само онај ко се суочи са искушењима и узме свој крст по Господњим речима тај ће бити спасен и ко претрпи до краја његова плата од Господа неће пропасти. Потом се присетио свога путовања у свету земљу руску и духовних благосова које је отуда понео. Мноштво верног народа жедног воде живе благодати Божије који томе гробу притиче тражећи духовно укрепљење и исцељење, у маломе је и наш свети храм заличио на ову стециште духовности и извор исцељења, јер многи сећајући се доброчинстава свете Блажене Ксеније принели су колач и кољиво овој богоугодници, како у захволност њеној бризи за људски род тако и као молбу да њена брига не ненстаје.

Сабрање је настављено како и доликује трпезом љубави коју су са великом љубављу припремили данашњи колачари трудећи се да ништа не недостане уз пријатан разговор о вери.

Страхиња Вуксановић, дипломирани правник