За певницом су на читали псалме и одговарали на прозбе богослови Светог Јована Златоустог. Речима: “Помилуј ме Боже помилуј ме” на читање канона, тражили смо опроштај од Бога, сећали се блаженога Раја, близине Божије, наших телесних страсти због којег испијасмо горак напитак, вапили ка небу и ка земљи као покајници, исповедали сагрешења...
Отац Александар Шмеман је окарактерисао Велики Канон Светог Андреја Критског на следећи начин “Као почетак Поста, његово проглашење “штимовање” иза кога почиње “мелодија” је покајни Канон св. Андреја Критског. Раздељен на четири дела, чита се на Великом Повечерју прва четири дана Великог поста. Најбоље се може описати као покајни плач који доводи у свест размер и дубину греха,који потреса душу очајем, кајањем и надом. Св. Андреј Критски је са посебном вештином проткао велике библијске теме – Адама и Еву, Рај и пакао, патријарха Ноја и потоп, Давида, обећану земљу, и најзад, Христа и Цркву – са исповедањем греха и покајањем. Догађаји из библијске историје се откривају као догађаји мога живота, дела Божија у прошлости као дела која се тичу мене и мога спасења, трагедија греха и издаја, као моја лична трагедија”.
ђакон Александар Ђорђевић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/7456-cetvrtak-prve-nedelje-velikog-posta-u-hramu-svetog-save#sigProIdeba75c82ce