На молитвене прозбе из певнице је своим богомилим гласовима одговарало сестринство манастиира Липара, на челу са својом игуманијом Тавитом.

После прочитаног Јеванђеља, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован обратио се беседом верном народу, рекавши:

“У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, Господ наш Исус Христос ходајући по земљи користио је сваки моменат да поучи народ. Будући да је увек био праћен од народа, јер је народ заиста желео да га слуша, јер се народ хранио од речи Божије, зато Господ и каже у Јеванђељу: “не живи човек само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Божијих”. Било је и тих који су желели да Га се само дотакну како би оздравили. Господ је по свему био исти као и ми, осим по греху. “Јер Он греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим”.

Но, за Христом нису ишли само они који су га који су верно Њему служили, него су ишли и они који су једва чекали како да осуде Христа. Стално су гледали да ли ће Христос да се огреши о тај њихов закон. Они су Христа оуђивали, они су устајали против Христа.

И у данашњем Јеванђељу, о позиву апостола Алфеја у апостолску службу, како је Христос ушао у његову кућу, а ту су се стекли и фарисеји, књижевници, противници Христа, и кад су видели да Христос једе са грешницима, одмах су осудили Христа. И овај поступак Христов изазвао је негодовање код самозваних књижевника и фарисеја који су себе сматрали безгрешнима, који су себе сматрали праведницима. Па су зато и пиговарали апостилима, “зашто са грешницима Учитељ ваш једе?” Овиме су хтели да кажу апостолима да је управо и њихов учитељ грешник. Хтели су да ученике Христове одврате од Христа.

Колико може да иде ум човеков кад се одвоји од Бога? Дотле да и Бога назове грешником. А зашто? Зато што себе сматрају праведницима. Шта им Господ одговара? Премудрост Христова одговара им: “Не требају здравима лекар, него болеснима”.

Имамо две врсте болести: телесну и духовну. Духовна болест је опаснија од телесне. Као што човек тражи лек од лекара за болест тела, тако би човек требао да тражи духовни лек, од онога лекара који лечи и душу и тело. И све док човек не нађе тог лекара, биће болесник. Она крилатица: “У здравом телу, здрав дух”, то се јако коси са хришћанским учењем. Хришћанско учење каже: у здравом духу је здраво тело.

Сваки верујући човек осећа да је грешник. Сваки грех је болест. Грех одваја човека од Бога. Грех је злоупотреба слободе, коју је Бог дао човеку. Кад човек злоупотреби слободу, нема више осећај да и кад чини грех, да је то грех. Он је сам себи пример, он је зам себи све и свја. Зато Господ и каже да је дошао да зове грешнике на покајање. Све оно што је Христос чинио и чини не би смело да заслужи никакав прекор. Већ напротив трба то да у човеку побуди радост што је Господ међу нама. А Он је међу нама уколико смо ми са Њиме и уколико смо ми у Цркви Његовој као Богочовечанском телу Његовом.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Да би се човек срео са Богом мора да се лечи од свеопште болести – греха. Христов наук је да је грх главна болест човековог бића и да од те болести пати цело човечанство. Овим Господ наш Исус Христос мудро укорева фарисеје и књижевнике, који себе сматрају великим праведницима. Онај човек који себе сматра праведним, који себе самтра савршеним и који себе сматра апсолутно духовно здравим, он уствари и незна какав се пакао у његовом срцу збива.

Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат. Благодат је Христос, Бог је благодат. Нема човека без греха. Ми и овакви као грешници треба да будемо благодарни Богу. Треба да будемо благодарни Богу што смо у Цркви, јер ту су сви лекови. Лек је лек, кад се узме у право време и у одређеној дози, а другачије постаје отров.

Налазимо се у дивном периоду Васкршњег поста, а пост је, ако га постимо како треба, и ако се молимо и ако се трудимо и ако се подвизавамо, пост ће пробудити покајање. Покајања нема без смирења...”
По завршеној Светој литургији, Епископ је обавио помен на гробу недавно упокојеног сабрата манастира Саринац, протосинђелу Николају.

Након евхаристијског сабрања заједничарење је настављено на трпези љубави, коју је припремио јеромонах Јустин, настојатељ манастира Саринац.

јереј Бојан Стојадиновић