Место и улога Цркве у савременом свету али и аутентичност наше личне вере у овом времену које је уздрмано корона вирусм и борбом са њим итекако је битна и присутна. Питање аутентичности је нешто што би требало да се подразумева у нашем животу. Две заповести Христос означава као животно суштинске: љубав према Богу и љубав према ближњему (Мт 22, 36-40).О овим двема заповестима „висе“, тј. оне сумирају сав Закон и Пророке. Свети Јован Богослов нам, такође, каже да „Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега кога види, како може љубити Бога, којега није видео?“ (1. Јн 4,20). У лику ближњега, у лику најмањег, препознајемо самога Христа и то постаје мера и знак аутентичности наше вере. Солидарност и љубав према ближњем су основне хришћанске вредности али и битне културалне вредности данашњег човека, тако да волонтерство није искључива привилегија хришћана већ, као вредност по себи.
У уторак 20. априла у Клиничком Центру у Крагујевцу у организацији Архијерејског намесништва Крагујевачког и Архијерејског намесничтва Лепеничког у сарадњи са Клубом акцијаша и Невладине организације “После кише” изведена волонтерска акција премештања архиве историја болести са осмог спрата Клиничког Центра у подрумске просторије у индустијској зони. Преко 40.000 фасцикала пренето је и тиме је у архиви направљен простор да се са клиника, које су преплављене папирологијом повуку у архив и тиме ослободи простор за лакше функционисање са ковид пацијентим због преоптерећености.
Трајна усмереност Христова, и Цркве Његове и сваког појединачног хришћанина је управо усмереност ка потребитима „малој Христовој браћи“ која пате. Тај сусрет треба да буде оптимистичан тј. сусрет у Васкрслом Господу који је извор сваке животне наде и радости али и солидарности да са сваким „малим“ братом поделимо хлеб свакидашњи и сами себе.
