На Велику суботу, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Великомученика Пантелејмона у Станову.За певницом су певали протојереј Драгослав Милован, г. Душан Баловић, г. Страхиња Савковић.
Чтецирали су: Лазар Марјановић и Урош Петковић.
Литургија Светог Василија Великог почела је вечерњом службом. После прочитаних паримеја, апостола и Светог Јеванђеља, у пуном храму верног народа, беседом се уз благослов Владике обратио Архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр. Рајко Стефановић:
“Да прославимо овај свети и велики дан, Свету и Велику Суботу. Дан који се наводи на крају Велике Четирдесетнице која представља рекапитулацију читаве историје, света и човека, рекапитулацију читаве Божије бриге и Његовог учешћа у овоме свету и животу човека. Сабрали смо се данас на овај велики дан, који се налази на крају и читаве историје спасења, како оне старозаветне која почиње стварањем света и човека и обећањем о доласку Месије тако и ове новозаветне која почиње уласком Месије у свет.
Његовим крштењем чији овај данашњи празник праобраз и испуњење, а такође и чудесним делима Божијим. Његовом речи, Његовом проповеди којом је објавио читавом свету да је Он Спаситељ света, али и Његовим чудесним делима и чудима, којима је уствари говорио да је Царство Божије сада и овде започето. Налазимо се у овој Великој и Светој суботи, која се налази на крају Велике недеље, у којој смо стопу по стопу, корак по корак ишли и учили се како чудесним делима Божијим, тако и ономе како ми треба да живимо и како ми треба да одговарамо на ту Божију љубав. Велики понедељак кроз богослужбена читања и богослужбене песме, сетили смо се приче о уклетој смокви. Господ нам је говорио ту причу, из те приче свако од нас је требао да научи да свој живот треба да осмислимо и испунимо Богом, јединим смислом човековог живота. И да тако живећи донесемо род свој у своје време. На Велики уторак, кроз догађај или Јеванђелску причу, о мудрим и лудим девојкама, учили смо се да увек са радошћу спремни ишчекујемо и очекујемо долазак Господњи. Не онако како нас данас погрешно неки учитељи, лажни учитељи и рекао бих уче, да се плашимо Господа, да се плашимо сусрета са Богом, него да се радујемо сусрету са Господом, али услов те радости наравно јесте, да свој живот испунимо врлинама, и да свој живот испунимо добрим делима, онако како су то учиниле и оне мудре девојке”. Даље у беседи је описан догађај страдања Господа по данима, а користећи Јеванђелске приче и догађаје и како наше покајање треба да буде истинско из дубине бића, уз љубав према Богу, а не као Јудино очајање. Дакле покајање у нади на милосрђе и љубав Божију.
Владика је причестио велики број верног народа, а после Свете Литургије поделио благослов и иконице верном народу и деци.
Недељко Дикић, ђакон
