Чтецирали су Господа Лазар Коларевић и Василије Тешић, а за певницом су појали Господа Страхиња Савковић, Дејан Костић и Никола Недић.

Честитавши празник окупљеном народу Владика је, по прочитаном јеванђелском зачалу, објаснио значење речи “обретење” рекавши да та реч значи проналажење. Глава Светог Јована Крститеља је три пута била закопавана али оно што је свето никада не може бити сакривено. Оно што је свето кад-тад показује своју светост управо онако како каже Господ у Јеванђељу: “Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде добра дела ваша и прославе Оца вашега који је на небесима” (Мт.5,16).

Наше је да најпре благодаримо Богу па тек онда да се молимо. Јер ако нисмо благодарни на свим добрима која нам Бог чини онда нећемо ни славити Бога. За чињеницу да светиња не може бити закопана имамо пример наших цркава и манастира који су били порушени пре ко зна колико векова, ни камена на камену нема тамо. али у сећању народном та се светиња очувала и народ и данас одлази на та места и пали свеће и моли се. А то значи да је то место освештано молитвом, подвигом, Литургијом! Тако да ни глава Светог Јована Крститеља није могла бити скривена и остати под земљом. Иродова жена Иродијада је толико замрзла Светог Јована због његових критика упућених Ироду, како не може да живи у браку са женом његовог брата, да је наредила да Светог Јована погубе. И поред тога је била уплашена да Свети Јован не васкрсне, знајући да је свети човек, па је наредила да његова глава буде закопана на ђубришту. Ипак, како пише у житијама, једна слушкиња са Иродовог двора није могла да трпи да глава светитеља буде закопана на ђубришту него је тајно извадила и однела у цркву. То треба да нам буде за поуку да никада не треба да будемо потпуно сигурни у себе јер та наша сигурност ће нас одвести тамо где не треба. Та наша сигурност нас неће довести у Цркву као Тело Христово, неће нас довести у послушност, већ ћемо остати у томе у чему се замишљамо да смо.
Свети Јован је човек за кога је сам Господ Исус Христос рекао да се међу рођенима од жене није родио већи од њега. То, нам је сасвим довољно да схватимо духовну величину Светог Јована Крститеља. Појаву Светог Јована су најавили Свети Пророк Исаија осам векова пре његовог рођења и Свети Пророк Малахија пет векова пре рођења. То је Јован који би удостојен да у токовима реке Јордан крсти Господа нашега Исуса Христа. Препознао је Јован ко је Христос, иако Он никаквог посебног обележја није имао на Себи, и брани се говорећи како слуга да положи руке на Владику!? “Ја сам грешан. Ја сам дошао да Ти припремим пут а не да Те крстим.” А Христос каже: “Остави то све, треба да испунимо сваку правду” (Мт.3,15). Он је тај који је пророкован да ће припремити људе за долазак Спаситеља света. Зато је и његова прва проповед, као и Спаситељева проповед, била позив на покајање. Он је први који је у видљивом Човеку видео невидљивог Бога. Видео је и све што Бог у телу даје људима као Божански дар. Видео је и сав подвиг Спаситељев од колевке до гроба, Васкрсења, Вазнесења и силаска Светог Духа на Апостоле. А ми смо управо пред тим празницима, и Вазнесења и Силаска Светога Духа на Апостоле. Видео је Свети Јован сву Цркву Божију као Тело Христово. Зато, после Пресвете Богородице, највеће поштовање Црква исказује према Светом Јовану, Пророку, Претечи и Крститељу. Он је, не само за живота, већ и после погубљења у Аду проповедао Христа!

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Црква призива Светог Јована на молитвено посредништво пред Богом да нас Господ удостоји, не само сабрања у овој земаљској Цркви, већ сабрања и у Небеској Цркви; или како ми то црквеним језиком кажемо торжествујућој Цркви, Цркви која никад не престаје. И ево нам довољан разлог зашто треба да се молитвено обраћамо Светом Јовану Крститељу. И он те молитве, ако оне излазе из нашег смирења на првом месту, наше побожности, колико-толико чистог срца, те молитве заиста Свети Јован износи пред Престо Господа нашега Исуса Христа. Нека би нас молитве Светог Јована доводиле у Цркву, на Литургију, али пре свега да нас призивају на покајање. Јер ако нема покајања џаба нам труд, џаба нам молитва, џаба нам подвиг. Зато је Господ оставио Цркву као Тело Своје да се у њој и кроз њу спасавамо. На Светој Литургији сва деца из оближње школе су се причестила Светим Тајнама Христовим као и већи број окупљених верног народа, радујући се посети Владике!

По завршетку Литургије Епископ Јован је погледао текуће радове око цркве и посаветовао нас о даљим корацима. Након тога заједничка радост настављена је на Трпези љубави коју је припремио Црквени одбор.

протојереј Милан Петровић