Након што је честитао славу сестринству манастира, Епископ Јован је упутио жељу свима нама да се потрудимо да стекнемо Божији благослов који су стекли апостоли Петар и Павле: „Ова двојица апостола, браћо и сестре, били су велики апостоли. У исто време били су дивни проповедници Јеванђеља Христовог. Њихов глас чује се до краја света и века. Њихова вера, треба да буде пример нашој вери. Зато се молимо Господу да молитвама Светих апостола помогне да се у нама учврсти вера. Све невоље које нас сналазе, долазе због мањка вере. Сам је Господ рекао: „Све је могуће ономе који има вере“. Човеку који нема вере, чак и оно што је могуће, постаје му немогуће. Зато је вера основ нашег живота. Ми вером усељавамо Бога у себе. Зато апостол Павле каже: „Вером ходимо, а не знање“. То не значи да вера није знање. Не, напротив! Вера је изнад знања. Вером спознајемо оно што не можемо умом и разумом“. Затим, епископ је рекао да су Свети апостоли Петар и Павле пример вере, али и пример свих људских особина: „За Петра се каже да је био брзоплет, па је излетао када је Господ рекао да ће га се неко одрећи, он први устаје и каже да га се неће одрећи. Но, Господ му каже другачије и да ће га се три пута одрећи. Апостол Павле је гонитељ хришћана, вере Христове и самога Христа био је то све докле га није дотакла светлост Христова. То се десило на путу за Дамаск, где је ишао да убија хришћане. Та светлост га је ослепела. Од тада је постао најватренији проповедник вере. Ова два апостола, браћо и сестре, проповедали су Христа животом. Када је Христос питао апостоле шта мисле ко је он, Петар одговара: „Ти си Христос, Син Бога живога“. Први је исповедио да је Христос Син Божији, а Господ му каже да то он не говори по своме разуму, како се не би погордио, већ да му то Дух Свети откри. Када човек у себи има Духа Божијега, онда може да схвати оно што својим умом не може. Дух Свети је тај који нас освећује, просвећује и упућује на свако добро. Зато апостол Павле каже да не гасимо Духа Божијег у нама“. Епископ Јован је затим дао поуке како да се не дође до таквог стања: „Када ослаби вера човекова, онда он губи узвишени позив хришћанства. Браћо и сестре, сваки хришћанин је позван да буде апостол, то јест проповедник Јеванђеља. Сваки крштени хришћанин је позван да буде апостол. Реч апостол значи посланик. То значи да их је неко послао. Апостоли су светлели не својом светлошћу, већ светлошћу Христовом. Због тога су Свети апостоли добар пример како треба ићи за Христом. У срцу човековом је и добро и зло. У срцу човековом су и Бог и ђаво, љубав и мржња. Шта ће проклијати, зависи од нас и онога за шта се определимо. Неко је рекао да у срцу човековом постоје и питоме и најкрволочније животиње. Поставља се питање која ће животиња победити. Одговор је: она коју човек храни. Ако хранимо мир, онда ће он бити у нама. Ако гајимо немир, злобу, пакост, тиме ћемо животи“. Закључујући своју проповед, владика је упутио поуку да чак и ако се деси да паднемо у животу, ако некада погрешимо, можемо се вратити Богу: „Апостол Петар се одрекао Христа, и покајањем се вратио у апостолску службу. Нека би нам Господ дао да молитвама ових светих и врховних апостола Петра и Павла у нас усели вера. Вера нас ослобађа од нас самих, од сујете и гордости. Замолимо се Светим апостолима да нас учврсте у вери. Време у којем живимо је пуно искушења, невоља и патњи, али ми хришћани не смемо да падамо у очај, јер знамо да наш Бог подједнако воли и грешне и праведне. Када уселимо Христа у себе, уселићемо и сваког човека. Свети оци кажу да је срце човеково безобални океан. Но, оно је то једино када је Господ у нама. Срце може бити и толико мало, да не може да стане Бог, а ни наш ближњи. Ширимо срце за Бога, да бисмо имали љубави и према другима. Бог вас благословио и сваким добром даровао!“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

По окончању молитве, уследила је трпеза љубави коју је припремила настојатељица манастира мати Евгенија са својим сестринством и верним народом.