За певницом су појали господин Страхиња Савковић и господин Михајло Голић студент на Православном богословском факултету у Либертвилу, док су чтецирали вероучитељи Марко Гаљак и Стефан Радисављевић.

Након прочитаног јеванђељског зачала верном народу се беседом обратио и Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован који је рекао: “Да је Господ подарио апостолима своју снагу и своју моћ, а све су то апостоли могли да приме вером, јер су они заиста веровали у сваку реч коју је Господ изговорио, тако и данашње јеванђеље описује нам Христове речи: “Ево дајем вам власт и силу да стајете на змије, на шкорпије, на сву силу вражију и да вам ништа неће наудити”. Из ове једне реченице видимо, браћо и сестре, шта значи вера у Бога, вера на првом месту отклања страх, где је вера ту нема страха, где је вера ту настаје љубав, љубав настаје из вере, вера настаје из љубави, а из вере поред љубави настаје и нада. Апостоли су заиста веровали да оно што је њима Господ рекао да ће стајати на шкорпије и змије и сву силу вражију, да им ништа неће наудити. Њима заиста ништа и није могло наудити, ниједна вражија сила, ни људска, ни сатанска и Господ заиста тиме што им је дао власт да стају на змије и на шкорпије, Он тиме благосиља апостоле за једно ново служење, да иду да проповедају јеванђеље, али да првенствено живе јеванђељем и они су заиста пошли са том вером. Знао је Господ који је свезнајући на каква ће све искушења, невоље и патње наилазити. Заиста, Господ није ништа обећао апостолима да ће бити лако у животу, напротив Он им је све говорио да ће бити теже и теже, да би они кроз ту тежину и невољу стално у себи разгранали веру, зато су се они стално и молили “Господе дометни нам вере”.

Свако од нас сада када би згазио змију, прво би се питао стани ујешће ме не смем да је згазим, али када идеш са вером у Онога који те је послао, Онога који те је снабдео свим тим духовним даровима, онда ти не размишљаш о томе, ти само размишљаш како да ту сатанску силу именом Христовим не својим именом, победиш. Зато им Господ даје ново служење, они су већ употребили ту власт коју им је Бог дао, они су исто васкрсавали браћо и сестре, да ли су то они васкрсавали? Не, вера која је у њима, вера према Богу, Бог васкрсава, али и вера и благодат Божија треба да имају проводник ко ће да спроводи то, управо је ту човек. Ту је Бог дао човеку да он буде тај спроводник и Бог је човека ту поставио да буде посредник између Бога и творевине. Погледајте колико је Бог дао силу и моћ сваком човеку, крштеном човеку. Неко ће казати ја немам ту силу, немам ту моћ е онда провери веру, јер све је могуће оном ко има веру каже Господ. Неверујућег човека све мрзи, не верује па неће да устане ни из кревета, а камоли да стане испред иконе и да се моли Богу, мрзи га зато што му је опала вера. А вера је та која нас носи, зато што ми вером усељавамо Бога у себе како каже апостол Павле “вером ходимo, а не знањем”.

Преосвећени владика тумачећи ове речи апостола Павла рекао је “да то не значи да вера није знање, него да је вера изнад знања, зато што човек само вером може да докучи, оно што његов разум и његов ум не може”. Дакле, браћо и сестре како се живи у Цркви? Богослужењем, а то значи молитвом, вером, надом и љубављу и Бог нама свима даје и заштитиће нас, јер је Он наш Спаситељ, а не неко ко нас мучи, али да би то задобили треба да проверимо своју веру, а веровати значи живети за другога. Вера је та која нас ослобађа од самих себе, зато што вера испражњује човека оног гордог човека у њему, вера га испражњава и на то упражњено место долази Бог, јер као што рекох човек вером усељава Бога у себе. Апостоли када су ишли да проповедају јеванђеље и када су се вратили рекли су Христу: “Господе у име Твоје и демони нам се покоравају”, видите браћо и сестре какву моћ и силу Бог даје човеку да и демоне побеђује, али опет зависи од моје и твоје вере и хришћанског и врлинског живота. Када смо духовно рођени тј. крштени, када смо постали чланови Цркве тада је наше име уписано у књизи живота, али ако човек не одржава да тако кажем то записано име своје у књигу живота, биће избрисано, а то нам и сам Господ каже, а када ће бити избрисано? Онда када изађемо пред лице Божје, а Бог ти каже Ја те не познајем. Пазите, Онај који се због човека родио, Оваплотио, страдао, крв своју пролио и васкрсао, па како да нас не препозна? Зато што је човек самога себе избрисао из књиге живота, није нас Бог избрисао, него ми сами бришемо себе, зато Бог и каже апостолима “радујте се, зато што су имена ваша написана у књигу живота”.

Владика Јован је истакао да док смо год у Цркви, док слушамо Цркву, док живимо Црквом и овакви какви јесмо имамо наду на спасење, спасење кроз Цркву као тела Христовог. Дакле, спасење је у заједници, а не у јединки, па тако можемо и данас видети неке хришћане који кажу, па ја ћу да се издвојим од свих, хоћу да живим духовним животом како ја хоћу, е то није духовни живот. Такав човек је отишао, зато што неће да трпи другога поред себе, зато што хоће да живи како он хоће, хоће да живи у непослушности. А у Цркви се тражи послушност, јер из послушности произилазе све друге врлине, смирење је основ нашег хршћанског начина живота, зато Господ каже апостолима, па и нама да се радујемо не само када победимо свог унутрашњег непријатеља, него да се радујемо што смо том победом уписали себе у књигу живота.

На самом крају своје надахнуте беседе Преосвећени владика Јован је подсетио окупљене вернике на данашњи празник Свете мученике Кирика и Јулиту и у том контексту рекао да треба да се молимо Господу да нам подари вере као што је имала мученица Јулита и њен трогодишњи син Киријак, замислите да дете од три године исповеда веру, а зашто? Зато што је научио од мајке хришћанке, зато што му је мајка улила веру, као што је и живела вером. Та њена вера није могло да се поколеба ни онда када јој мучитељ дете убија, она остаје у вери јер је знала да ако остане у вери, да ће вечно живети са својим сином, као што и живе у Царству Небеском, како? Па, зато што су имена њихова записана у књигу живота.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије Владика Јован је поделио свој архијерејски благослов и иконице верном народу који се сабрао у храму Светог Јоаникија Девичког и пожелео им срећан празник Светих мученика Кирика и Јулите.

вероучитељ Стефан Радисављевић