Епископ је на прочитан текст 43. зачала Јеванђеља по Матеју произнео беседу:

“У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре. Дрво без плода је само дрво и дрво које не служи за добро човеку, било у ком виду, оно је само дрво са шумом. Али дрво које даје плодове, дрво које има своју намену да послужи човеку, то дрво испуњава своју намену. На пример, смоква је да послужи човеку, за храну човека. А исто тако и човек без Духа Божијега, без благодати Божије, он је у ствари само спољашњи човек. Има обличје човека, али нема оне суштине. Дакле, човек је човек када живи у благодати Божијој, када живи у даровима Духа Светога. Зато данашњи Апостол који смо овде чули, где нам лепо каже Свети апостол Павле, који су то плодови Духа Светога – љубав, вера, нада, трпљење, кротост, смирење, и додаје да такав човек који поседује те благодате дарове Духа Светога, над њим нема закона. Шта ће закон? Закон је да просуди. Шта ће закон тамо где је благодат Духа Светога? Шта ће закон том човеку кад он живи по благодати Духа Светога? Зато данас између осталог, Свети апостол Павле нам каже: “Ако Духом живимо, Духом и да ходимо”. Зашто нам овако каже Свети апостол Павле, браћо и сестре? Зато што је у Духу Светоме све благодатно. Благодатно је и наше освећење, наше охристовљење и наше обожење, односно све оно што нас приводи Христу, што нам даје Христос, што држи нама Христа и што нас чини Христовима, то су у ствари плодови Духа Светога. А зашто нам се дају ти духовни дарови? Зато што служе нашем спасењу, а не нашем самохвалисању или другим непотребним циљевима. Циљ човеков треба да буде његово спасење, а спасења нема без благодати Духа Светога, без благодатних дарова Духа Светога и зато апостол Павле ће нам често говорити кроз посланице своје: “Духа Божијега не гасите у себи”. Дарови Духа Светога дарују се свакоме по мери његове вере, по мери његове чистоте, његовог служења Богу и другоме и по мери његовога смирења. Без Духа Светога дух човеков се, како кажу свети Оци, распада и расипа кроз зло, грехе у смрт и све оно што је смртно и човека све то враћа у небиће. Бог је човека створио као биће и он је био биће све док је слушао Бога, док је гледао Бога, док се хранио Богом. Али кад се погордио, човек је сам себе претворио у небиће. Из небића Бог је нас створио у биће, али доласком Спаситеља у овај свет, његовим страдањем, васкрсењем, вазнесењем и слањем Светог Духа управо опет је човек враћен у биће. Хришћани смо ако Духом Светим живимо, како каже Свети апостол Павле. Ако живимо Духом Светим, онда у духу нашем и у телу нашем неће бити места ни за какав грех. Неће бити места ни за гордост, ни за сујету, ни за хвалисање, ни за лажно представљање, ни за какво зло и ни за какву смрт. Ако Духом Светим живимо све је у нама живо, тако кажу свети Оци, све је живо за сваку истину Божију, за сваку правду Божију, за свако добро Божије.

Данашња порука Светог апостола Павла нам каже како треба да носимо бремена једни других. “Носите бремена једни других и тако испуните закон Христов”, каже Свети апостол Павле. Шта би ово значило, браћо и сестре? Ово значи да треба да осећамо другога као себе, да његова мука буде и наша мука, да његова рана буде и наша рана, да све невоље другога човека треба да буду и наше невоље. Треба помоћи таквим људима ако хоће да им се помогне. Неко неће, има невоље, а не види да има невољу, зато што је сам себе опхрвао собом и види само себе и нешто мало око себе. Таквоме не треба помоћ, такав неће ни да послуша савет. А свети Оци кажу - ко ти не тражи благослов, немој му га ни давати, јер ће он злоупотребити тај твој благослов. Зато Господ каже: “Не бацајте бисере пред свиње”. Који су то бисери? То је реч Божија. То је Јеванђеље. Треба свакоме помоћи да схвати Јеванђеље, али морамо да прво ми живимо у Јеванђељу и да живимо Јеванђеље. Да бисмо по савету Светог апостола Павла чинили – да се са радоснима радујемо, а са тужнима да тугујемо. И у овом кратком Јеванђељу које смо чули опет нам Господ даје снагу, даје нам моћ, силу кроз веру нашу, да не малакшемо у животу без обзира шта нас у животу сналази, а човека много што шта сналази. На првом месту искушење. Искушења долазе од нечастивога. Попушта и Бог искушења на нас да бисмо се кроз искушење освестили и да бисмо што више поверовали у Христа. Искушења нам највише долазе од нас самих. И ту човек никако неће да примети него све мисли други му је крив, а не види од њега самога, његове гордости, сујете, себичнсти, од његове саможивости и славољубивости. И за такве Господ има утеху па им каже: “Ходите мени сви који сте уморени и натоварени и ја ћу вас одморити”. Од чега нас Господ одмара? На првом месту од греха и од смрти. Грех је тај товар, тај тег који човека притиска и човек уместо да схвати то и обрати се Богу, он се још снажи па још мисли да је створен не да се учи него да друге учи. Ту је проблем хришћанина кад падне у гордост и сујету. Дакле, Господ нас одмара од греха и смрти. Зато Господ каже: “Узмите јарам свој на мене и научите се од мене јер сам ја кротак и смирен у срцу и наћи ћете покој и смирај душама вашим”. Који је то јарам? Наука Христова. Да пређем на практичну страну - зна се за шта служи јарам, кад су волови у јарму, да иду право, да не би скренули с пута. Е тако и наука Христова треба да буде у нама и да даје смисао нашем животу. А смисао нашег живота јесте наше спасење.

Дакле, браћо и сестре, нека би нам дао Бог да у нама и са нама живи Дух Свети који нас управља на свако добро дело али нас исто тако и одвраћа од зла. Зато опет понављам речи Светог апостола Павла који каже: “Не гасите Духа Божијега у себи”. Дух Божији се лако гаси, на првом месту нашом слабом вером, кад не живимо као људи хришћани, достојни достојанства човека. Човек је само достојанствен у Богу и са Богом. Зато нека нам Господ помогне и да се молимо Духу Светоме. Свакако сте приметили да ниједно богослужење у Цркви не почиње без призива Духа Светог. “Дођи Душе Свети, усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте”. Духу Светом је све могуће, да убели и наше грехе, да нам Господ опрости наше грехе, наравно ако се ми трудимо и ако дамо од себе свој подвиг, пост, молитву, онда се Дух Свети усељава и он нас очишћава. Он чисти наше душе, наше мисли, наше речи, наше срце, да би се у њега уселио Бог. Бог не може да живи тамо где је прљаво. Нико није чист од нас до јединог Бога. Али ми се уздамо у благодат Божију, у дарове Духа Светог, да нас они очисте како бисмо могли да будемо сједињени са Богом. Бог вас благословио”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио светим тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић