Чтецирали су др Марко Петровић, Милан Михаиловић, Милан Јеличић и Александар Бојанић.
На литургијске прозбе одговарао је хор “Опленац” предвођен Маријом Ракоњац.
После прочитаног јеванђелског зачала сабранима се обратио Епископ Јован.
На самом почетку проповеди Владика је заблагодарио што смо се сви заједно сабрали у овој светињи, на овој Светој Литургији, где смо дошли да примимо тело и крв Христову.
“Управо кроз то причешће долазимо до сједињења са Богом. Долазак на Литургију и Причешће је на спасење уколико смо очишћени и измирени са свима. Нико није достојан причешћа, но ми се уздамо у милост и благодат Божију”.
Надаље Преосвећени је истакао, да човеку не може сметати други човек, да му други човек не може бити проблем, јер кад се загледа у своје срце види да му заправо сметају његови греси. Управо зато ова Литургија нам открива Бога, те ова литургија, као и свака, јесте богојављење. Сваки долазак на Литургију је благословен, ако смо дошли у име Господње. По том је Архијереј истакао сам пример првомученика Стефана и истакао битност молитве Светих, јер су својим животом потврдили своју веру. Поред Његових молитава, ми треба да се угледамо на Његову веру, јер се Свети Стефан није уплашио ни страдања ни каменовања, већ је све претрпео за Христа. Његова вера му је помогла у пресудним животним мометнима, те је мирно скончао и видео Сина Божијег где седи с десне стране Оца, не осуђујући, већ напротив молећи се за своје убице. Он треба да нам буде пример, те треба да се угледамо на њега. Одмах по том, Владика је пожелео срећан почетак поста који је посвећен Мајци Божијег, којој се молимо да у миру, молитви и покајњу проведемо настали пост. За време поста треба да се уздржимо од злих дела, злих мисли, непристојних и злобних речи, као и оговарања. Пост значи узржање, како од свега наведеног, тако и од јаке хране која смирује тело да би се у смирено и чисто срце уселио Бог. Прочотано Јеванђеље је поучно, јер говори о томе како је Господ са пет хлебова нахранио пет хиљада људи, чак је и претекло дванаест котарица. Ово је заиста чудо Божије. Да би се чудо прихватило потребна је вера. Битан моменат у Јеванђељу јесте када се Господ сажалио на мноштво народа. Треба да питамо себе колико и према коме имамо сажаљења. Хришћанско је имати сажаљење према свима и веру претварати у дела. У нама мора бити покретачког духа који је Дух Божији. Наша и душа и тело чезну за горе, чезну за небом. Вера, љубав, нада и све што је добро долази са неба, долази од Господа. Ми зато треба да ходамо земљом, а мислимо о небу. Господ је утврдио веру и самим Апостолима умможивши храну, али показао да као Бог брине о људком телу исто као и о људској души. Тако исто и данас се на Литургији једним Агнецом храни много људи. На самом крају владика је закључио да треба да преиспитујемо своју савсет, јер ће нам она рећи у каквом смо духовном стању. Господ, који је себе дао кроз Цркву, ће нам помоћи да се учимо речи Божији, јер он жели да се сви људи спасу.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави коју је за све присутне припремила високопреподобна игуманија Евдокија са својим у Христу сестрама.
Чтец Александар Бојанић
студент Православног богословског факултета у Београду