Чтецирали су чтечеви: Милош Коцић и Василије Тешић. За певницом је појало братство храма са верним народом.

У данашњем Јеванђељу по Матеју, у причи о сувој, бесплодној смокви, Преосвећени се обратио верном народу: „На смокви није било рода. Господ, Који је често чинио чуда, та чуда су увек била на добро и корист људи, јер ниједно чудо није учинио да би некога казнио. Овде видимо да је Господ казнио проклетством смокву. Као што рекох Господ је на смокви тражио плода, јер је она избацила лишће. Код смокве бива другачије неког код других дрвећа који дају плодове. Код осталих дрвећа прво се показује лишће па плодови, код смокве обрнуто, прво плодови па лишће. Зато Господ браћо и сестре, проклиње смокву, која није имала плода, и уствари Бог нам тиме опомиње да сваки човек па и свака творевина има своје назначење”.

Господ је према речима Преосвећеног Владике, свакој твари дао назначење: „Господ жели да нам каже да је сваки човек, да треба да има своје назначење, да то назначење чува, да оплођује. И управо Господ нам кроз данашњу јеванђелску причу говори да смоква има назначење да рађа смокве, и да људи имају од ње користи. Назначење анђела је да служи Богу и да преноси људима Вољу Божију. Човеково назначење је да се уподобљава Богу. Пчеле да прави мед, али ако било ко од овог реченог не испуњава назначење, од њих се одузима благослов. Ко одузима благослов? Творац. Чим не испуњаваш дато и задато од тебе се узима благослов. Чим се одузме благослов... човек заиста духовно се постепено суши, или боље речено човек без благослова подивља. Богочовек је дошао у овај свет да све врати божанском назначењу. Он једини зна назначење свакога створења, твари и свакога човека. Господ има једини моћ, да свакоме да силе, моћи снаге, да испуњава своје божанско назначење. Ако човек не тражи силу и помоћ Божију, благослов Божији, он неће ни да добије од Бога. Зато свети оци кажу: Не тражи ти неко благослов немој да га дајеш... Браћо и сестре, ту нам је пример смокве. Треба да водимо рачуна, да не будемо бесплодни. Кад рађамо плодове, да ти плодови буду укусни, да од тих плодова се не хранимо само ми, него и други да имају користи од тих плодова. Ако је плод кисео и љут, коме то треба?“

Служба Богу и људима може бити само по благослову: „Како човек служи Богу, можемо се питати? На много начина, али само по благослову. Човек служи вером, на првом месту. То значи да човек свим бићем, мислима, срцем, речима служи Богу и живи по Богу. Када човек живи Богом, онда Бог живи у њему. Само тако људско биће доноси богоназначени тај род, од којих имају и други користи. Када нам Бог даје дарове, Он нам их даје да би их умножавали, да би их кроз смирење и други имали користи од тих дарова, ако те дарове умножавамо и усавршавамо. У противном све што нема своје назначење, као што рекох, све се то суши, пресахњује, јер пресахњује Божански извор. Свакога од нас Црква поставља на своје место, када не врши то назначење он се откида од извора, а знамо да и највећа река када се одвоји од извора, она ће једнога дана пресахнути. Дакле, браћо и сестре, апостоли се чуде, када су видели да се смоква осушила, они се чуде и питају: Господе па смоква се осушила, а Он им шта одговара: Ако имате вере и све што узиштете у молитви кроз веру добићете. Тако нам Господ каже. Молитва је свемоћна када долази од вере која човеково биће сједињује са Богом. Често понављам, ми вером Бога усељавамо у себе. Таква молитва је и разумна и на такву молитву Бог одговара. То нам говори да треба разумно да чинимо и да се молимо разумно. Под правом молитвом треба да сматрамо, по оцима, оно што је нама на првом месту на духовну корист. А шта нам је на духовну корист? Наше спасење браћо и сестре. И вера и молитва треба да буду разумне. Смоква у овој јеванђелској причи представља и синагогу јеврејску, која је имала само лишће, имала је закон који је давао само сенку али није доносио плода. Јер да је стари закон био довољан, не би било ни новога закона. Сваки човек који се преда сластима и страстима земаљског живота, који се преда гордости и сујети, сличан је смокви, има лишће али нема плода. Смоква се китила лишћем, а човек се кити својом гордошћу. Зато браћо и сестре да се молимо Богу да нам Бог помогне да испунимо своје назначење, да се приближимо Богу. Да молимо Бога за опроштај грехова, да нас прими у Царство Небеско. Да нас храни Његовом храном, то је Његово Тело и Крв. За Причешће треба човек да осети глад. Као што осетимо глад у земаљском стању, ми једемо. Исто тако човек треба да се труди изнутра да нахрани његово духовно биће. Нека би нам Господ помогао да будемо људи који плодове доносе и добро творе. Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку Свете Литургије, верни народ се причестио Телом и Крвљу Господ Христа, из руку свог Епископа, на спасење и живот вечни. По завршеној Евхаристији, Преосвећени је благословио верни народ.

ђакон Александар Ђорђевић