Након прочитаног Јеванђељског зачала, Преосвећени Владика је поучио свој верни народ својом богонадахнутом беседом. У њој је највише говорио о смислу и значају вере. Он је рекао да смо се ми сабрали како би нам Господ подарио љубав и да је потребно да дајемо, али да не очекујемо да се нама даје. И да не смемо да мрзимо, јер ће нас мржња удаљити од бога и од ближњих.

“Тамо где је мржња, тамо нема љубави”, рекао је Владика и упозорио нас да нам је потребна молитва Мајке Божије и свих светих. “Ако се молим за неког, ја му желим добро”.

“Ми смо се окупили како бисмо замолили Бога, Пресвету Богородицу и Светог Романа да нам подаре духовно и телесно здравље. Духовно здравље бива од милосрђа, љубави, поста, молитве”, додао је Преосвећени Владика.

“Бог подједнако воли и грешнике и праведнике. А онај који говори о себи да је најбољи, најпаметнији, он истиче себе и он нема смирења, ни вере. Господ је поучавао о вери, јер је она као плима и осека. Зна да набуја а и да опадне. Када опадне вера, све у нама опадне и наступа све нељудско у нама. “Све је могуће ономе који има вере”, каже Господ”.

Владика је упозорио да је Господ увек награђивао оне који омају веру. На овом месту, Владика је споменуо причу о Јову, јер је Јов веровао у Бога.

“Чим изгубимо веру у Бога, ми губимо поверење у Бога и људе. Почињемо да сумњамо, да друге гледамо као непријатеље,” поучио је своју паству.

Да би Бог проверио веру, он допушта искушење да би га учврстио у вери. Ко има веру, он има Благодат Божију, а Благодат је Сам Господ Исус Христос.

Веровати значи, у дубини свога бића, срести се са Богом. И оно што је најпотребније је да се сретнемо са Богом. Али са Богом се сусрећемо у Цркви, на Литургији. Морамо отворити срце за Бога.

“Али до сусрета неће дођи ако немамо жељу, веру. Ако их имамо, тај сусрет нам је радост,” рекао је Владика Јован.

На овом месту, Владика се осврнуо и на суштину слободе. Бог неће насилно да уђе у наше срце, јер поштује слободу. А грех је управо злоупотреба слободе. Кад се слобода злоупотреби, она прелази у тиранију.

Мерило наше вере је однос, према Богу, према људима. Кроз другог да пројавимо љубав. Јер Господ нам каже да волимо и непријатеље своје.

Вера нам, такође, помаже да не паднемо у сумњу. А сумња је тешка болест. Чим почнемо да сумњамо, губимо поверење, веру. А ми, заправо, вером усељавамо Господа Бога у себи.

“Љубав је оно чиме човек вреди,” рекао је Владика. “Ако немаш вере, љубави, не вредиш ништа.” И на ту љубав и веру, подсећа нас Свети преподобни Роман.

На крају своје беседе, Владике је додао да се клонимо зла, мржње и да чинимо добра и да имамо веру и поверења у Бога, али и у другог човека. Управо нас на ту веру и љубав подсећа Свети преподобни Роман, чији спомен данас славимо.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након одслужене Свете Литургије, чијој Чаши Спасења је приступио велики број верујућег народа, обављена је Литија око храма и пререзан славски колач а колачар је био Дејан Васић са својом породицом.

Одмах после сечења славског колача, Преосвећени Владика је поделио Архијерејске захвалнице: Игору Урошевићу, Николи Величковићу, Горану Димитријевићу, Драгољубу Јовановићу, Славољубу Милосављевићу, Александру Милановићу, Ивану Николићу, Милашину Веселиновићу, Драгиши Матејићу, Жарку Голубовићу, Далибору Марковићу, Миодрагу Савићу. Архијерејску грамату признања је доделио Бојану Костићу, а Орден Св. Новомученика Крагујевачких I степена, доделио је Дејану Васићу, председнику Црквенг одбора.

Преосвећени Владика Јован је наградио старешину цркве у Мајуру, Немању Стефановића чином протонамесника и правом ношења црвеног појаса.

На крају, у суседном парохијском дому је настављено заједничарење у Трпези љубави коју су припремили старешина храма свештеник Немања Стефановић, колачар Дејан Васић и црквени одбор.

Младен Алексић