СЛАВА КАПЕЛЕ И НОВО МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ БЛAГОВЕШТЕЊЕ

СЛАВА КАПЕЛЕ И НОВО МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ БАЛГОВЕШТЕЊЕ На празник чуда Светог Архангела Михаила, 19. 09. 2008. године, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију у капели манастира Благовештење уз саслуживање више свештеника и пререзао колач поводом славе манастирске капеле.

Нарочита духовна радост била је и монашење искушеника Милутина. Облачећи га у монашку ризу владика Јован дао му је монашко име Наум и пожелео му да срећно и Богом благословено ступање у монашки живот и да буде храбар, на уском и трновитом путу, који је слободном вољом изабрао, да се не боји, јер Онај који га је изабрао Он ће му и помоћи на том путу. Од данас треба да живи као нов човек, треба сваки дан са свлачи старог човека и да облачи новог, да се саображава Христу.

Манастир Благовештење налази се у срцу Шумадије, у подножју планине Рудник,. По народном предању подигнут је у 14. веку. Манастир је обновљен из прелаза 16. у 17. век. Том приликом дозидана је припрата, а изнад наоса подигнут је таван - скривница, коју је касније Карађорђе користио као оставу за барут. Током прве половине 18. века у манастиру је постојала монашка школа. У тешким временима, између два устанка, овде је 21. априла 1814, године, одржан сабор српских главара. Са сабора, на коме је био присутан и кнез Милош Обреновић, игуман Григорије упутио је писмо руском цару Александру Првом обавештавајући га о тешком положају српског народа и молећи га за помоћ.

Беседа на монашењу

Беседа у манастиру Благовештење

Стара црква Благовештења потиче из 14. века, скромна је једнобродна грађевина са ниском полукружном апсидом на источној страни. У цркви Благовештењској постоје два слоја живописа; старији с краја 14. века, преко кога је првих деценија 17. века нанет нови живопис. На источном зиду припрате очувана је монументална композиција Страшнога суда. Већа обнова манастира била је 1818. и у очи Другог светског рата. Немци су 1942. године спалили манастирске конаке.

На згариште 1945. године долази монахиња Михаила, која почиње обнову и изградњу ове светиње. Обова порушеног конака, обновљена је 1957. године, а 1960. године подигнут је нови, над којим је 1982. године, дограђен спрат и уређена капела. У подножју манастира, на извору, подигнута је 1991. године капела посвећена Светој Петки.