Након прочитаног јеванђељског зачала, Епископ Јован се свештенству и верницима обратио поуком, подсећајући на плодове Духа Светога о којима говори апостол Павле: „Да би човек сачувао те плодове у себи, он мора непрестано да води рат у себи против свега онога што није у дослуху са овим плодовима. Човек треба да води рат у себи против што није Божије. Ако човек не води рат у себи против порока и греха, онда ће се предати ономе који воли да ратује. Примера ради, ако човек има порок пијанства и он у целини не сагледа тај порок, онда ће тај грех овладати њиме и мислиће да и када је пијан поступа исправно. Свето Јеванђеље говори да ће доћи време када ће нас људи убијати и мислити да добро чине (Јован 16, 2)“. Затим је Епископ указао на опасност када у човековом животу изостане духовна борба: „Када човек престане да ратује против самог себе, онда објављује рат другима. Зато кажемо да је сам себи највећи непријатељ. Објављује рат породици, рат комшијама и пријатељима, другим речима, целом свету. Неко ће казати да није могуће један човек да ратује против целог света. Хеј, човече, када умислиш нешто, онда заиста можеш“! Закључујући своју проповед, Владика је сликовитије објаснио шта се дешава у човеку када у себи не поседује мир: „Нека нам Господ помогне да живимо у благодати Духа Светог и онда ће нам све другачије бити и имаћемо мир у себи. Не мислимо да мир треба да дође са неке друге стране. Мир ће доћи изнутар самих нас. Када је у човеку мир, онда ће све невоље прихватити са радошћу. Ми смо људи да прихватимо Бога и оно како нас Свети оци и Црква уче. Бог вас благословио“!

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У манастиру Липару се традиционално прославља празник Светог великомученика Фанурија, у чију част је Епископ Јован осветио и пререзао колач након заамвоне молитве. По предању, мајка му је била блудница и свети Фанурије је обећао да ће помоћи свакоме ко год се буде молио за њену душу. У Грчкој Цркви је доста развијен култ овог светитеља, тако да они спремају колач-фануропиту, њему у част. Фануропиту Грци носе у цркву, где је свештеник благосиља читајући одређене молитве које су штампане у грчким требницима, под именом чин благосиљања фануропите. Након благосиљања, свештеник је расеца крстолико, а касније док једемо од ње, молимо се за мајку Светог Фанурија и за оно за шта смо је наменили. Молитва гласи: „Помени, Господе, у Царству Своме душу мајке Светог Фанурија, чијим молитвама...“

Након освећивања и резања славског колача, уприличена је трпеза љубави и благодарности од стране настојатељице манастира мати Тавите, њеног сестринства мати Исидоре и мати Доротеје, као и верног народа левачког краја, на којој су настављене молитве и благодарења.

Лазар Марјановић