Након прочитаног јеванђељског зачала, Епископ Јован се свештенству и верницима обратио речима: “Окупили смо се у овом свештеном манастиру да се помолимо Богу. Да замолимо Бога да нам буде милостив. Да заблагодаримо Богу за све оно што нам даје, а Бог нам даје много више него што смо заслужили, Он то чини из љубави Своје. Бог воли свакога човека. Зато када Служимо Литургију, ми служимо благодарење.

Ми данас прослављамо и празник полагања појаса Пресвете Богородице. Да се и њој помолимо, да она која је наша права мајка, да се она моли за нас. Да нам буде заступница и молитвеница пред Богом. Она је посредница између нас и Бога. Мајка Божија се непрестано моли за нас. Црква нас учи да после Господа нашег Исуса Христа, прво место заузима управо Мајка Божија. Све што је Господ учинио за спасење рода људског, учинио је преко Пресвете Богородице. Многа се чуда догађају крај одевних предмета и икона Мајке Божије.

Господ је учинио нама велику милост, што нам је дао своју Мајку, Пресвету Богородицу. Сав домострој Божији иде преко Пресвете Богородице. Као што треба да тражимо помоћ и спасење од Господа, тако треба да тражимо помоћ и спасење Мајке Божије. Бог спасава и преко других. Зато и имамо ону дивну кратку молитву Пресветој Богородици: Пресвета Богородице, спаси нас!

Кроз смирење, долази спасење. Ако је ико имао смирења то су Господ исус Христос и Пресвета Богородица. Они су оличење нашега смирења. Она јесте заштитница оних који верују у Сина Божијег.

Оно што треба да одликује човека хришћанина јесте да он учини добро, послужи другоме. Зато ми и госта поштујемо више него своје чељаде. Јер преко госта нам долази Господ. Када дамо чашу воде другоме, кору хлеба ми то дајемо самоме Господу. Није Господ против тога да се угости и дочека, али не смемо да заборавимо ни оно што је важније. Ми нисмо само тело, него и тело и душа. То је оно што је важније, бољи део који је Марија изабрала, да седи поред ногу Христових и слуша речи Његове.

Ако слушамо и испуњујемо Реч Божију, онда можемо осетити присуство Бога и око себе и у себи. Ако испуњујемо и оно што нас Мајка Божија учи, онда ће мо осетити и њено присуство. Слушати, значи бити послушан тј. препустити се Речи Божијој да се у нама остварује. У Речи Божијој је Божанство, Сила, Моћ. Особа која хоће да слуша занемарује у себи све оно што је негативно, потискује из себе оно што је негативно, потискује его. Потискујући его из себе ми се смиравамо. Без смирења нема ни спасења. Потискујемо из себе и гордост, која је почетак свакога зла. Ми се преко другога спасавамо. Ми преко другога долазимо до Бога.

Човек нема непријатеља, осим греха, смрти и ђавола. То су наши непријатељи, али ми смо сами себи највећи непријатељи. Док човек себе не помири са БОгом и са другима, нема му спасења. Послушности нема без смирења. Савршену љубав Божију, која се сва слила у један лик, лик Пресвете Богородице, а она је имала такво срце велико. Ко год буде призвао Мајку Божију, али са вером помоћиће му. Вера је наша мера односа према Господу и мајци Божијој, али је вера и мера нашег односа према другима. Зато Господ и каже: Све вам бива по вери вашој.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након, Свете литургије уприличена је трпеза љубави и благодарности од стране настојатељице манастира мати Евгеније, њеног сестринства, као и верног народа левачког краја.

Бојан Стојадиновић, јереј