Чин венчања какав данас налазимо у требнику је само издвојен из оквира свете Литургије без суштинских измена. Зато га у њу није тешко и вратити. На везу брака и Евхаристије циља се у причи о свадби у Кани Галилејској (Јн. 1, 1-11), која се чита у данашњем обреду венчања. Као што се вода претвара у вино, тако се и грешан живот човеков може присуством Христовим преображавати у нову стварност Царства Божијег. По речима Николе Кавасиле, Евхаристија је '' најмногослављенија свадба у којој Женик води Цркву као девојку Невесту... и у којој ми постајемо плот Његвое плоти и кост Његових костију''.
И данас, када су младенци први пришли Светој Чаши пројавила се та димензија Свете Литургије, да све оно што се дешава у Цркви Божијој, добија своју потврду и печат у причешћу Светим Телом и Крвљу Христовом. Светим Причешћем младенци су потврдили да су у заједници, како једно са другим, тако и у заједници са свима вернима.
После одслужене Свете Литургије, учествовали смо сви на трпези љубави коју су припремили родитељи младенаца, одсликавајући оно време када су се хришћани ране Цркве окупљали на агапе. Нека би Благи Бог дао да што чешће имамо прилику да се радујемо оваквом радошћу, и да се сав црквени живот поново врати у у његово природно окружење, у простор и време Литургије, Тајне над Тајнама наше Свете Цркве.
Петар Бранковић, јереј