Преосвећени се осврнуо на прочитане речи и тумачећи их у духу отачког предањања, пренео верном народу: „У прву реченицу морамо да се удубимо и да се замислимо чиме се ми људи служимо у животу. Одбаците лаж, говорите истину, сваки са својим ближњим, јер смо уди један другоме. Зашто нам се апостол Павле обраћа речима: „одбаците лаж?“ Зато што смо ми хришћани нови људи, што смо ми хришћани саздани по Богу, што смо боголики и христолики, што смо се обукли у Христа и научили истини од Христа. Истина је Христос. И ако човек живи Христом, он ће се служити истином. Ако не живи Христом, он се неће служити истином него лажима и обманама. А лаж је негирање истине, и понављам обмана, и сваки човек који се користи неистином он се све више заполиће као пиле у кучине. Зашто још ми хришћани не би смели да се служимо лажима и неистинама? Зато што треба да покажемо нови живот. Нови живот по Богу у праведности и светости истине. Јер истина је истина управо својом праведношћу, и не само праведношћу него и светошћу. Истина је света. А лаж је несвета. Стари човек је сав од лажи, како каже Јеванђеље, јер је ђаво отац лажи. И зато је он и преварио Адама у Рају, послужио се лукавством, а човек који није био утврђен у истини, иако је гледао Бога, није се саживео са Богом у потпуности, јер да је то урадио онда онај нечастиви не би могао да обмане. Човек се лако полакоми на лаж. Он често посеже за лажју, посебно када није у истини. Тада човек добије порив да се лажима оправда јер нема чиме другим. Истином се не служи, онда посеже за лажима. Не само што лажима обмањује другога, такав човек себе обмањује. Такви људи то и не примећују. Јер лаж зна да измени разум човеков браћо и сестре. Доћи ће време када ће вас убијати. Тако и човек убеђује себе, да када неистину говори, уствари мисли да говори истину. Браћо и сестре, својим лажима човек вара себе а затим и друге. Такав човек се распада, у својим лажима, и у својим обманама. Нови човек је сав од Христове истине и помоћу ње, он сав, ураста у Христа као у Богочовечанско тело Његово. Таквом човеку, истина је у срцу, у мислима, речима на делима, и он је спреман за истину живот свој да да, а та истина је Христос. Погледајмо историју Цркве, житија светих, видећемо како су живот давали за истину. Истина је једна и једина а то Христос. Дакле, браћо и сестре, сачињавајући једно тело требало би да живимо једним Духом, истином и животом. Ако тако живимо зашто да лажемо? Први хришћани имађаху једно срце и једну душу. Зашто човек да посеже и да доказује себе другачијим него што јесте, зато што човек не живи у истини и не живи у тој заједници истине. Хришћанима треба да буде заједничко и правда и истина и нада, и љубав, али треба да му буде заједнички и Бог, и радост. Човек се служи лажима неистинама, када себе хоће да представи бољим него што јесте. Нема оне праве подлоге, и он посеже за лажима. Сваки живи човек у свима треба да види истину, а не може да види истине ако нема истине у њему. Он се што каже наш народ „копрца“ доказујући супротно од онога што јесте. Зато што га хвата страх а он нема у себи страха Божијега него се плаши шта ће други казати за њега. Нека говоре шта хоће, буди у истини! Познајте истину и истина ће вас ослободити. Зато је свако одговоран за све и сви за свакога. Припадајући Цркви сваки припада свима, и сви припадају једнако њему. Када имамо поверења у другога ми онда немамо потребу да се служимо лажима. Ми му верујемо. Када човек узме себе у своје руке, он другачије размишља он се другачије представља, он се бори да не остане у лажи са нечастивима, па и друге увлачи у лаж. Зато ап. Павле каже: „Крадљивци немојте више да крадете“. Трудом својим зарађујте хлеб свој. Лажов човек, он и краде. Како? Краде тако што се не служи истином већ је сав у неистини. Опет ап. Павле каже у реченици, „никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само оно што је потребно да донесе благодат онима који слушају“. Браћо и сестре, диван наш српски народ, зна да каже да су у лажима кратке ноге. Истина побећује, излази на површину. Све ће изаћи на видело па ће се горко покајати што се није служио истином, него се служио обманама. Зато ап Павле када каже „никаква лаж да се не нађе у устима вашим“. Зато апостол каже нека „ваша реч да буде да да, а не не“. Све што човек који говори више од тога, то говори од сувишка. Сваки је човек господар својих речи док их не изговори. Чим си изговорио било коју реч она више није твоја. Она је отишла у етар. Онда људи разумевају реч твоју како њима одговара. Зато човек браћо и сестре, треба да води рачуна колико је могуће смртном човеку, да зна колико и како да говори. Прави хришћанин све што је рђаво у њему он уништава, а оно што је добро он негује и подржава. То може само човек молитве. То може човек смирења, и Јеванђелски човек. Хришћанин зна да све што није од вере грех је. Зато гледајмо да се служимо истином, зна да потресе човека, али је добро јер га растресе. Зна да буде тешка истина, али истина је једна која нас ослобађа а лаж не може да нас ослободи. Да се молимо да нам Господ помогне да се служимо истином. Како је то лепо када човек по истини и мисли и говори. Како је узвишено и лепо и чисто живети у истини. Човек који се служи лажима он живи у великом лукавству. Зато опет кажем да се молимо Богу да нам Бог помогне да се служимо истином, а опет понављам Христове речи „познајте истину и истина ће вас ослободити“. Ко ће нас ослободити од неистине него Онај који је истина?“
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Преосвећени је у наставку литургије причестио верни народ Телом и Крвљу Господњом, сабирајући верни народ на божанској служби, приводећи га Богу и заједници свих светих.
ђакон Александар Ђорђевић