Док су својим појањем ово Литургијско сабрање улепшали „Србски православни појци“ из Београда.

После прочитаног Јеванђелског зачала, епископ се обратио сабраном народу, рекавши:

„У име Оца, Сина и Светога Духа, помаже Бог браћо и сестре, ево сабрали смо се данас у овом Светом храму да се помолимо Богу и Мајци Божјој и да служимо Литургију како бисмо крзо њу благодарили Богу за добра која нам Бог и Мајка Божја дарују. Сва добра браћо и сестре која од Бога примамо су добра Божја која ми не заслужујемо јер то добро које нама Бог дарује не заслужујемо, а дарује нам живот и то не овоземаљски већ вечни. Дарује нам спасење. Заиста ми све то примамо као одраз од Бога као одраз љубави Божје јер нас Бог воли и овакве какви јесмо. Бог нас је заволео, он је заволео пре нас него ми њега. То је та љубав која се прожима у бићу човековом и заиста, Бог и Мајка Божја траже од нас труд, жељу, вољу да узвратимо нашом људском љубављу на божанску љубав, јер љубав на љубав иде али и зло на зло иде, на жалост, као и мржња на мржњу. Ми ако хоћемо да благодаримо Богу нема бољег начина него преко литургије. Она и јесте сам смисао који имају поруку благодарења. Ми Богу благодаримо кроз Литургију и то онда када учествујемо на Њој целим својим бићем, својим умом, срцем, душом, ми се такође данас сабирамо овде да прославимо Бога али да прославимо и Мајку Божју која је изображена на икони Пресвете Богородице Јерусалимске. Да, ми се такође клањамо Пресветој Богородици изображеној на нашим иконама које осликавамо. Дакле, не клањамо се материји од које је направљена икона него се поклањамо лику који је насликан. Заиста, прослављајући икону прослављамо саму Богородицу. У личности Богородице црква препознаје оно створење које је у свелокупној творевини и матеројално и духовно стигло до испуњења циља због чега постоји творевина. Најпотпуније сједињење са Богом и са Богородицом јесте то што је Богородица пристала на очевечење Сина Божјега који се у њој очовечио.Он који је примио људску природу и кроз Њено ДА када је изговорила Арханегелу, пристала је да она буде та која ће родити Спаситеља света. То је урадила јер је била послушна, јер је разумела речи Божје. Она је пристала зато што је знала да је у послушности све сабрано. Зато Св. Оци кажу да је послушност изнад поста и молитве. Та послушност, Њена, проистекла је из њеног смирења. Она се није погордила као што би данас многи то урадили. Она је управо због ове радосне вести, смиривала се јер је послужила Богу да Бог преко ње дође у овај свет. Она је послужила Богу да буде мост преко кога је Господ дошао у овај свет. Тај мост је и наш јер њиме се враћамо у онај свет. Љубав је потребно гледати као жртву, а не као интерес. До најпотпунијег могућег сједињења је дошло кроз Богородицу. Зато Оци и кажу да све што је Христос урадио урадио је преко Богородице. Да, заиста браћо и сестре, њена послушност према Богу требала би да буде пример, свима нама, како да слушамо Бога, цркву, како треба да се владамо у цркви али и како треба да живимо у цркви. Није Богородица позајмила биолошке функције Богу, јер мајка никада не позајмљује своје тело детету него својим телом и крвљу мајка изграђује биће детета. Као што дојењем, речју, миловањем, љубављу саздава и душу свога детета. Наравно, ако то мајка уме и ако зна. А, умеће и знање свакако свака мајка ако се угледамо на Богородицу. Очовечени Бог, бесконачни Бог је показао да је нераздељиво сједињење са човеком нешто што је природно. Природно је наше сједињење са Богом јер је Бог узео људску природу на себе. То наше сједињење у Богочовеку је нешто сасвим природно човеку, оно није неприродно. Ово сједињење није наметнуто него је све било слободно. Људкса природа је огреховљена, непослушношћу првог човека и Бог поново долази да обнови ту природу и да ту исту људску природу узнесе до престола Божјег. У богочовеку Христу је показано да ништа ту нема неприродно нешто наметнуто већ је све природно. Свети Јован Шангајски говорећи о томе сједињењу и о личности Богородице каже, „од апостолских времена, па до наших дана, сви који истински воле Христа, одају почаст оној која га је чувала у данима његове младости. Ако ју је Бог изабрао, Свети Дух сишао на њу, а Син пребива у њој, старао се за њу када је Распет на Крсту онда не би ли требало да је поштује и свако ко признаје Св. Тројицу“. Браћо и сестре, род људски има много разлога зашто треба да благодари Богу, али заиста треба да благодари што је дао човеку живот односно што нам је Бог подарио Мајку Божју. Заиста је Мајка Божја посредница између нас и Бога. Она је наша заштитница, молитвеница и путеводитељница. Имате дивну икону из XII века у Хиландару, Одигитрију, што значи-она која води. То је она иста икона пред којом је Свети Симеон тражио да у часу самрти, да му син Сава донесе ту икону да предд њом испусти душу јер је она та која води. Она свакако води оне који хоће да буду вођени. Нико не пристаје ако нема смирења, ако нема смирења браћо и сестре. Она је та која нас води, и она над нама шири своје руке и свој покров кога славимо и она нам шаље и дан данас са неба свој благослов. Зашто да не примимо благослов, а не можемо примити ако је не поштујемо и ако јој се не молимо и без смирења. Из смирења проистиче молитва. Молитва која нема смирење у себи је молитва која је само причање, а не учествовање.

Браћо и сестре Она и данас нама шаље благослов и то треба да буде порука и то треба да нам буде поука и данас и увек да је Богородица над нама и да она браћо и сестре благосиља оне који заслуже благослов.

Зато, потрудимо се да се угледамо на Мајку Божју. Понављам, врлина смирења је Мајку Божју учинила Богородицом. Она је могла да каже да неће да прими благовест, али се плашила да не изврши послушност и послушала је па је кроз њу Бог спасио свет.

Замолимо је да нам помогне у нашим невољама, жалостима, и свему осталоме што нас сналази у току наших живота. Бог вас благословио“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након заамвоне молитве, Епископ је пререзао славски колач поводом данашњег празновања Богородичине иконе, који је припремила породица Недељаковић из Крагујевца.

Након завршетка Свете Литургије уследила је трпеза љубави коју је заједно са игуманијом Анастасијом и њеним сестринством припремила породица Недељковић.

Владимир Марјановић, чтец