ОДРЖАН НАУЧНИ СКУП О МАНАСТИРУ КАЛЕНИЋ

ОДРЖАН НАУЧНИ СКУП О МАНАСТИРУ КАЛЕНИЋ У манастиру Каленићу 05. и 06. октобра 2008.године одржан је научни скуп на тему “МАНАСТИР КАЛЕНИЋ: У СУСРЕТ ШЕСТОЈ СТОГОДИШЊИЦИ“, у организацији Оранизационог одбора Одељења историјских наука Српске академије наука и уметности и Епархије Шумадијске у саставу: председник - г-ђом Јованком Калић дописним чланом САНУ, домаћин овог скупа Његовим Преосвештенством Епископом Шумадијским Г. Јованом и члановима: академиком Гојком Суботићем и Љубомиром Максимовићем, протојерејом-ставрофором др Зораном Крстићем и доцентом др Иваном Стевовићем. Овај скуп је представљао непроцењиви дар Божији свима који су дошли да чују понешто из пребогате ризнице Манастира Каленића и његове историје.

По својој тематици и распореду тема које су биле изложене овај симпосион је од самог почетка изазвао огромну пажњу шире јавности. Првобитна намера организатора била да се из угла стручних људи, чија је љубав према Каленићу немерљива, чују истине које су стицајем историјских околности до дан данас биле, делимично неразјашњене или се у њихову истинитост сумњало, те су се сада стекли услови да се оне расветле. То значи да се о манастиру Каленићу може говорити на један сасвим другачији начин него што је то било раније. Када то кажемо мислимо пре свега на поједине учеснике овога скупа који су својим знањем и стручношћу допринели да дело наших Светих Предака постане и наше дело, да се и ми њиме обогатимо, те да и ми у Христу и са Христом и Христом засијамо.

ПРВИ ДАН СИМПОСИОНА

Симпосион је отворила г-ђа Јованка Калић речима захвалности домаћину, владици Јовану и учесницима наглсвивши значај оваквог скупа како за науку тако и за духовну обнову. Као домаћин, уводну реч дао је Његового Преосвештенство Епископ Шумадијски Г. Јован који је пожело благослов Великог Архијереја Господа Исуса Христа на све учеснике овога скупа, захваљујући свима на доприносу да се оваквим научним скупом употпуни слика о овој великој светињи и исказао наду да ће Божији благослов и благослов Пресвете Богородице бити и даље на овој светој обитељи.

Први дан своја излагања изнели су г-ђа Јованка Калић, на тему „Деспот Стефан и манастир Каленић“, која је расветлила историјски тренутак, у којем је подигнут манастир, а такође и лик ктитора манастира - протовестијара Богдана.

Преосвећени викарни епископ Јегарски Г. Порфирије (Перић) говорио је на тему „Монаштво и брак, различити путеви исти циљ“. Владика Порфирије изложио је богословске основе Свете тајне брака и монашког позива доводећи их у везу са христологијом односно еклисиологијом, истичући да оба пута имају свој извор и коначни циљ у Светој Литургији.

ДРУГИ ДАН СИМПОСИОНА

Други дан отворили су археолози Гордана Тошић и Душан Рашковић темом „Касноантичка утврђења у околини Каленића“. На основу истраживања они су закључили да је вредно поменути утврђења у Опарићу и Поточцу која потичу из бронзаног доба негде око 1200 пре Христа и бедем у селу Маскаре који се везује за келтски период – 2 век пре Христа. Све наводе Господин Рашковић потврдио је слајдовима на којима се јасно види како та утврђења изгледају данас. Нажалост она су запуштена и препуштена зубу времена.

Следећи реферат на тему „Каленић – иконографија и политичка теорија“ изложио је г-дин Бранислав Цветковић, кустос музеја у Јагодини, ослањајући се на своја вишегодишња истраживања у односу на изворе са којима данас располажемо, а који се односе на унутрашњу архитектуру храма и његов изузетно раскошан фрескопис.

Господин Цветковић говорио је о библијским сценама које се налазе на зидовима Каленића, а нарочито је анализирао ктиторску композицију Деспота Стефана Лазаревића и Протовестијарха Богдана.

Татјана Стародубцев директор Завода за зашиту споменика из Краљева представила се учесницима темом ,,Представе Рођења Богородице и Ваведења у наосу Каленића“. Рођење Богородице и Ваведење налазе се у наосу и у припрати, те се поставља питање зашто су ове композиције дуплиране. Ако упоредимо остале грађевине видећемо да је Каленићка композиција веома ретка са изузетком манастира Ресаве и њеног наоса. Карактеристика периода династија Лазаревића и Бранковића јесте у приказивању сцена из живота Мајке Божије. Пример је црква у Велућу, Раваница, Нова Павлица и светиња у Рамаћи.

Јелена Ердељан историчар уметности из Београда надахнуто и упечатљиво је говорила на тему ,,Мотив Пустиње и града у сликарству Богородичне цркве манастира Каленића“. Мотив пустиње најзаступљенији је у припрати Богородичне цркве у Каленићу, али и другим црквама византијског периода . У Старом Завету пустиња се схвата као место присуства Божијег. О овом значајном раду имаћемо прилике да се подробније упознамо у зборнику чланака који ће ускоро изаћи под покровитељством издавачке куће Каленић.

Професор Иван Стевовић, познат по својој књизи о манастиру Каленићу, оставио је на све упечатљив и снажан утисак говорећи на тему „Ђурђе Бошковић: Дневник рада на цркви манастира Каленића“. Заиста се ради о врсном предавачу који је својом монографијом Каленића итекако допринео да се поједине истине које су до сада биле под велом тајне расветле. У прилог расветљавању чињеница о манастиру иде и дневник Ђурђа Бошковића, великог архитекте и човека који је назаслужнији за обнову манастира Каленића .Стручном анализом у кратким цртама професор Стевовић је на основу скоро пронађеног дневника поменутог архитекте показао како је текла обнова храма којег имамо у данашњем облику захваљујући стваралачком генију тада мало схваћеног и од неуких оспораваног. Не желећи да доноси коначни суд о овом злата вредном и Богом даном документу, професор Стевовић, уз помоћ својих стручних сарадника, покушаће, користећи фотографије и текст који се налази у дневнику, да реконструише догађаје који се тичу манастира Каленића. Светлана Пејић сликовито на основу слајдова говорила је о конзолама Манастира Каленића.

Археолог гђа Гордана Тошић својим предавањем о „Манастиру Манастирку“ још једном је отворила пребогату и недовољно испитану ризницу српских манастира у коју спада и велелепни Манастирак који се налази пет километара од Рековца, у селу Велика Крушевица . Манастир је посвећен Светом Николи и његова црква датира с краја XIV и почетка XV века, у време Кнеза Лазара и његовог сина Деспота Стефана. Постоји веровање да је манастирска црква старија од Каленића.

Редовни професор Филолошког факултета у Београду др Гордана Јовановић говорила је на тему ,,Монах из Далше и Радослављево јеванђеље“, а протојереј – ставрофор професор др Зоран Крстић изложио је тему ,,Православни фундаметализам и модерна“ . На почетку овог излагања отац Зоран је појаснио појам верског фундаментализма истичући да се под овим појмом подразумева један негативни феномен што уствари представља тамну страну религије. Верски фундаментализам се често, по његовим речима, повезује са Исламом, а веома ретко са Православљем. Међутим, погрешно је верски фундаментализам доводити у везу само са исламом. Тамо где се верске истине схватају у апсулутном смислу постоји опасност појаве верског фундаметализма, који се јавља у 20 веку као последица савременог модернистичког начина живота, а његово порекло је Америка. Оно што је битно јесте да морамо правити разлику између обичних верника и фундаметалиста, нагласио је отац Зоран. О овој значајној студији опширније у Зборнику радова.

Изваредним предавањем на тему „Смисао постојања манастира“ отац Давид Перовић је, на њему својствен и аутентичан начин какав налазимо само код великих Отаца Цркве Божије, тежиште рада сместио у област еко-теологије са представом манастира као винограда. За ово се послужио молитвом која се чита на празник Преображења Господњег приликом освећења грожђа. Тумачећи ову молитву ми у њој налазимо еколошке слике или представе једног манастира. Надахнуто предавање оца Давида са свим коментарима имаћемо на у нашем зборнику.

Владан Костадиновић, професор крагујевачке Богословије Свети Јован Златоусти, интересантном и више него успешном темом „Свештенство и монаштво епархије шумадијске“ говорио је о тешким временима, Српске Цркве односно епархије шумадијске, под комунизмом, нарочито наглашавајући све страхоте које су задесиле свештенство и монаштво епархије шумадијске. У таквим условима рад првих Епископа Шумадијских Валеријана и Саве био је изузетно тежак, и захтевао је умешност и дипломатију коју су ови Епископи несумњиво имали.

Научни симпосион завршен је литургијском темом „Молитва трећег часа“ о којој је говорио отац Влада Вушиновић, професор на катедри Црквена уметност на Богословском Факултету у Београду.

Затварајући симпосион академик Јованка Калић захвалила је домаћину Епископу Шумадијском Господину Јовану на указаном гостопримству, дивно запажајући да је симпосион у манастиру Каленићу дао нешто ново, отварајући низ нових тема које ће остати млађим поколењима да их разрађују и продубљују.

Владика Јован се још једном, као домаћин, захвалио свим учесницима, желећи свима и убудуће добродошлицу у ову велику светињу, која то јесте као место где се служи Света Божанска Литургија, а служећи Свету службу ми хришћани не сећамо се само прошлости него и будућности, будућности Царства Небеског, ка коме су били окренути и протовестијарх Богдан и Деспот Стефан Лазаревић.

јереј Горан Мићић