Након прочитаног јеванђељског зачала, Епископ Јован се свештенству и сабраном народу обратио беседом:
„У име Оца и Сина и Светога Духа!
Нека је благословено наше данашње сабрање. Када се сабирамо на Литургији ми тако најбоље, најлепше и најузвишеније благодаримо Богу. Ми се Литургијом учимо како је потребно да живимо и да се молимо. Зато нека је благословено наше сабрање на молитви, јер је сам Господ Исус Христос рекао: „Ако се два од вас сложе на земљи, даће им Отац мој који је на небесима“. Ево нам правог разлога зашто се ми сабирамо у нашим храмовима и домовима на молитву. Бог се највише радује нама људима када у заједници прослављамо Бога и када као заједница упућујемо Њему наше молитве. Како каже наш народ: „Поток по поток ствара реку“, тако и наше појединачне молитве када се уједине излазе пред престо Божији. Када тражимо оно што је најнеопходније и ако та молитва излази из нашег чистог срца, онда Бог прима наше молитве. Онда нас Бог и благосиља, те зато је на нама да се непрестано молимо. Не само да се молимо на појединачним молитвама. Чак и када радимо можемо се молити Богу. Свако људско биће је позвано да се моли. У молитви, наша душа разговара са Богом и молитвом од Бога тражимо помоћ и спасење, а то значи Царство небеско. Зато је Господ рекао: „Иштите најпре Царства Божијег и правде његове и све ће вам се остало додати“. У молитви, браћо и сестре, наш ум и наше срце узносимо Богу. Када то радимо, онда цело своје биће предајемо Богу. Бог који је срцезналац, свевидећи и свуда присутан зна када се и како молимо. Молитва је духовна веза између разумне твари и Творца; између Сина и Небеског Оца. Од свога постанка људи су се молили Богу како су знали и умели. Но, када је Спаситељ сишао на земљу и уподобио се људима, он није укинуо молитву, него јој је дао облик и упутство како треба да се молимо. Зато је хришћанин дужан да иште то упутство. Дакле, Бог нас је научио како треба да се молимо, то јест Молитвом Господњом. Заиста, када читамо Оче наш, ако то читамо са осећањем и дубоким размишљањем шта те речи значе, онда ћемо се целокупно видети у молитви – да ли смо прави хришћани или не; да ли смо прави молитвеници или не. Молитва треба да буде искрена и да излази из чистог срца, а не да буде разметљива и да се њоме хвалимо. Она не сме да буде дволична, како су се молили фарисеји. Они се нису молили, него им је стало да их људи виде да се моле, али не знају да Бог то исто види. Један Свети отац је рекао да је Господ дао људима општи образац молитве, а то је образац Оченаша“. Закључујући своју проповед, Епископ је рекао да је потребно да се молимо Богу: „Када су се тако молили и сами апостоли који су били стално поред Христа. Научити се молитви, то је велика и најузвишенија философија људског живота. Зато Господ каже: „Молите се Господу да не паднете у искушење“. Браћо и сестре, искушења нас сналазе са свих страна, али верујте да нас и невоље и искушења сналазе од нас самих. Зато је потребно да се молимо да постом и молитвом одгонимо демоне који насрћу на нас. Бог вас благословио“.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Сабрани народ је приступио Светој Чаши, сјединивши се са Христом и тако употпунивши своје литургијско учешће.
протојереј Срећко Зечевић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/7924-sveta-liturgija-u-sabornoj-crkvi-u-kragujevcu#sigProId6ee95b86a5