За певницом је појао јерођакон Василије Старовлах са студентима Православног богословског факултета у Београду.

По завршетку бденија, Епископ се беседом обратио окупљеном верном народу рекавши:

“Браћо и сестре, овим вечерашњим богослужењем започели смо да прослављамо великог угодника и светитеља Божијега, Светог великомученика Димитрија Мироточца. У житијама Светог Димитрија стоји да је молитвама измољен од Бога од својих бездетних родитеља. Тако да сва пажња његових родитеља била је усмерена ка њиховом сину Димитрију желећи да га васпитавају у духу Јеванђеља. Да га васпитавају у духу вере и у духу хришћанскоме. То васпитање које је Свети Димитрије понео из свога дома се управо одсликава и одсијава у целом његовом животу јер оно што је понео са кућнога прага му је помогло да буде васпитан. А онда када је самога себе васпитао у Богу тада је и друге могао да васпитава. Држао се оних светоотачких мисли и речи: “Научи себе па ћеш онда лечити другога. Просвети себе, просветићеш и другога. Освети себе, осветићеш и другога”. Заиста његов је живот био у Богу и по Богу. После смрти његовог оца, који је био солунски војвода, цар Максимијан, један опаки мрзилац хришћана, поставио је младог Димитрија за војводу солунскога. Приликом постављења Максимијан му је рекао: “Чувај отачаство своје. Чувај га од хришћана. Убиј свакога хришћанина који призове име распетога Христа”. Цар је отишао у свој двор али Димитрије је поступио другачије. Уместо да послуша цареву наредбу, он је управо био тај који је учио људе хришћанској вери и приводио их Христу. Наравно, када је то чуо цар, на тешке га је муке дао. Заиста тешке муке. С правом га Црква назива великомучеником. Од Светог Димитрија се можемо научити, браћо и сестре, како треба да истрајемо у свом животу. На првом месту како да истрајемо у својој вери и како да веру потврдимо у дела. Његов пример заиста светли ево, толико векова, браћо и сестре. Његове Свете мошти, које почивају и данас у Солуну, су мироточиве. Људи који се обраћају њему пред његовим моштима, добијају исцељење. Куд ће те веће сведочанство Божије, да Бог прославља оне који Њега прослављају. А ми, браћо и сестре, када год прослављамо Бога ми прослављамо и светитеље Његове. И када светитеље прослављамо ми прослављамо Бога који је њих прославио.

За дан Светог Димитрија везан је још један литургијски спомен у Цариграду када је био страшан земљотрес. Народ се сакупио и молио се Богу и Пресветој Богородици да спасе град. И спашен је. Ето и ту нам се даје пример, браћо и сестре, да се и ми требамо молити увек. Не само кад нас задесе велике неприлике и муке него увек. И пре мука и пре невоља Богу се треба молити и од Бога треба тражити помоћ. Па ето, и ми да се замолимо Светом великомученику Димитрију да нам помогне, да нас спасе од од беда, од невоља. Ми никад не знамо какве беде и невоље могу да нас снађу али и кад нас снађу ако имамо Бога у себи и ако Богом живимо ми и знамо да ћемо бити победници па таман и кад нас убију ради Христа и ради истине и правде Божије. Да се помолимо Богу и Светом Димитрију за све оне болесне који данас леже по болницама, а знате да их је много. Њима треба наша помоћ, а наша је помоћ у молитвама. Да се помолимо Богу, браћо и сестре, и за нашег ктитора овога Светога храма Новицу. Да му Бог буде милостив и да спасе његову душу. Ја верујем да се и он радује што смо ми вечерас овде окупљени у његовој задужбини, у његовом храму који је он са таквом љубављу радио. Малопре сам рекао оцу ректору, сећам се кад је већ био завршен овај храм, отишли смо у Солун да покупујемо ствари које су биле потребне за храм за богослужење, а ом мени каже: “Владико, немој нешто да заборавиш, да не купимо. Немој да оскудева храм нечим зато што ми нисмо купили”. – ето видите каква је та његова љубав била. Па ето да се сетимо и његове љубави на данашњи дан, а то је исто и његова слава. Да се сетимо Светог великомученика Димитрија, да му се молимо да нас спасе. Бог вас благословио”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Молитвена прослава храмовне славе настављена је трпезом љубави у просторијама крагујевачке Богословије "Светог Јована Златоуста".

Ђакон Саша Павловић