У беседи по прочитаном јеванђелском тексту о Гадаринском бесомучнику преосвећени владика се обратио сабраном народу рекавши:

„У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, у Цркви Христовој све бива од Оца кроз Сина у Духу Светом те да нас је Дух Свети и данас сабрао на овој Божанственој Литургији да њоме заблагодаримо Богу за Његову милост, за Његову љубав, за Његову жртву и давање као и Његову доброту коју нам Он даје, а даје нам много више него што ми заслужујемо. То што нам Бог даје више него што ми заслужујемо је Његова љубав и милост. Јер Бог воли творевину али највише воли човекајер је он икона Божија, слика Божија, прилика Божија. Човек би требао да има стално на уму да га Бог воли да би осетио љубав Божију и кроз ту љубав заволео Бога. Ми када волимо другог човека гледамо да га не повредимо. Јер онога кога волиш, подразумева се ваљда и да се треба жртвовати за њега. Бог нас највише воли и зато се Он и жртвовао да нас поново спасе када смо одступили од Њега. Треба да му се молимо. Треба стално да му благодаримо. Да узвратимо на Његову доброту бар нашом људском доброто или ако ништа друго бар људском саосећајношћу. Да на Божанску љубав узвратимо, колико-толико, нашом човечанском љубављу, јер ништа нема ружније од неблагодарна човека. Мислим да нема недостојније и ништа незахвалније и некултурније од тога да човек не уме да заблагодари ни Богу, а ни човеку за дарове које човек прима, били то дарови Божији или дарови којима нас људи дарују. Неблагодарност бисмо могли да преведемо као дрскост или неосећајност. Онај који нема осећајности према Богу ни према човеку мисли и себе је убедио да су Бог и човек дужни да му чине добро али он никако да узврати добротом за то добро које прима. О свему томе нам говори данашње Јеванђеље у коме смо чули како је Господ дошао у једну земљу Гадаринску у Палестини где се срео са човеком који је запоседнут не једним демоном него Легионом. Тај човек није само представљао страх само за своју породицу и околину у којој је живео већ и за све житеље тога места., јер смо чули из Јеванђеља како је овај човек, гоњен демонима, нападао људе, спавао на гробљу, шта све није чинио – није нико имао мира од њега. Приликом сусрета са Господом тај исти човек, намучени човек, у име демона одговара управо када је Господ питао како му је име рекао да му је име Легион. Легион јер је много демона било у њему. И један је много за човека, браћо и сестре, а како ли је тек са толиким бројем демона да се човек бори. Овде је интересантно видети како и ђаволи знају да се некада служе истином да би само човека обманули. Они знају да се служе истином и зато су потврдили да је Господ Син Божији: „Што си дошао Сине Давидов да нас мучиш пре времена?“ Значи ђаво зна да ће Господ доћи поново. И то је оно зашта ми треба да се молимо. Да Господ дођ. То је оно што ми стално у овој највећој молитви „Оче наш“ кажемо „ да дође Царство Твоје“, а Царство Небеско је Господ наш Исус Христос. Ако Господ не дође сав наш труд немају сврху. Али Господ управо долази да васкрсне мртве, да сви добију оно што су заслужили.Да свима Господ да по правди. Његова правда није као наша правда него правда Божија и ту нико не може да каже да се Бог огрешио о његапа му је дао ово, а није му дао оно. Човече, твоја и моја је правда бледа у односу на правду Божију. Човек је издржао толико демона у себи, у своме телу, а животиње нису. Него кад је Господ изагнао демоне из човека они су му тражили да им допусти да иду у свиње. Ту је било крдо свиња. Шта је било са свињама? Све су појуриле у море и утопиле се. Оне нису могле да издрже, а видите овај великомученик је издржао. Зато је данашње Јеванђеље и страшно и утешно у исто време. Страшно је јер показује како ђаво има огромну силу. Са друге стране веома утешно јер је ђаво у ствари немоћан пред Господом. Тај Легион није пошао да удари на Христа него се уплашио. Управо то показује да је сила демонска немоћна пред свемоћним Господом нашим Исусом Христом. Зар ово не треба да нам буде пример да кад год се нађемо у невољама и искушењима да се сетимо овог данашњег Јеванђеља и да затражимо да Господ буде у нама и са нама, онда нећемо имати чега да се бојимо. Када човеку попусти вера онда се у њега увуче невера и сумња па човек почне у све да сумња. Почне да сумња у Бога, у свакога човека мислећи да су му сви други криви за његово стање, било оно овакво или онакво. Човек је највећи срећник када је Бог у њему и када је Бог са њим. Зато је ђаво најстрашнији мучитељ за човека али зато Господ Исус Христос највећи мучитељ ђавола. Они се плаше Њега јер је Бог победитељ. Добро је победитељ, а не зло. Зло ће бити укинуто када дође Господ, а не добро. То су дела човекова која иду испред њега и која нас оправдавају пред Богом или нас осуђују. Дакле, не осуђује нас нико други него ми сами себе или осуђујемо или оправдавамо делима или неделима. Од нас зависи, браћо и сестре, ко ће у нама пребивати, Бог или демон, добро или зло, љубав или мржња, вера или невера. Све то од мене и тебе зависи зато што нас је Бог створио слободним бићима да изаберемо шта ћемо и како ћемо. Зато је и управо давно речено да ако је Господ са нама ко ће против нас. Али зато Господа не смемо да се сећамо повремено. Не смемо да се сећамо кад нас спопадне нека невоља и страдање него увек да га се сећамо. Увек да му се молимо и обраћамо. Увек да тражимо помоћ Његову, да се не уздамо у своју помоћ и у своју силу. Јер човек је, видели смо, немоћан ако га, недај Боже, опседне нека нечастива сила и ако не тражи помоћ Божију човек се утапа као што су се ове свиње утопиле. Када немамо Господа у себи онда други царује у нама. Зато се тако и понашамо. Зато тако и радимо, тако мислимо, тако и говоримо јер слушамо себе, а не слушамо Бога. Када човек слуша себе врло брзо скрене са пута и залутаће. И лутаће као што је овај човек лутао по пештерама и пећинама. Залутаћемо ако слушамо себе. Зато је важно да знамо да се боримо против нечастивих сила. Чиме? Само именом Божијим. Јер је једино име Божије којим се ми можемо спасити. Не може нас спасити ни богатство, ни сила, ни моћ, ни знање него сила Божија. Господ је рекао да се боримо против нечастивих сила тако што ћемо призивати име Божје да нас Бог спасе. Господ је рекао да се род ђаволски изгони постом и молитвом и зато је овај данашњи дан, када почиње Божићни пост, прилика да поставимо себи питање: Да ли ми, када нас снађу неке невоље и искушења, појачавамо молитву, пост и добра дела или само пост сводимо зато што нећемо јести извесну врсту хране? Да ли појачавамо своја добра дела или пристајемо да се боримо сами и да не тражимо помоћ Божију? За све нам је, браћо и сестре, потребна вера јер је Господ рекао: „Све је могуће ономе који има вере“- али која вера. Не свака вера. Не маловерје. Не празноверје. Не сујеверје, врачање и гатање него она вера јеванђелска. Вера јеванђелска која, како каже Господ у Јеванђељу, може и горе да премешта. Онај човек који има веру у себи, вером живи, који веру показује кроз дела, тај нема потребе да се плаши ни нечастиве силе, јер он верује да све оно што је Господ казао да је то тако. Данашње Јеванђеље које смо данас чули је за свакога човека да се испитује. Да пропита себе и види са ким је то човек. Са неким морамо бити. Ако нећемо бити са Богом онда ћемо бити са оним другим. Ако нећемо бити са поштеним људима онда ћемо се дружити са непоштеним. Може ли непоштен човек да прихвати поштеног човека у таквој средини? Не може, јер он му је као ватра на глави. Зна да није поштен и да га поштење тога другог пече али неће да се покаје, неће да се промени и измени. Дакле, данашње Јеванђеље је за свакога човека у коме има зла, гордости, сујете, злобе, пакости, самољубља и свих других невоља али на првом месту лудих жеља. Све те луде жеље ће нас опседати и заводити нас док не призовемо Господа и не паднемо пред ноге Христове и кажемо: „ Господе, помози моме неверју, помози мојој слабости и мојој немоћи“. Ако будемо тражили и ако знамо како треба да тражимо, добићемо. Ако тражимо кроз веру, кроз понизност и смиреност, добићемо.

Браћо и сестре, замолимо Господа да нам помогне да се ослобађамо, бар у току овога поста, тих злих жеља. Да се ослободимо себе, своје гордости, сујете. Немојмо себе истицати пред другима. Тражимо да нас Бог истакне. То је право истицање. Да се сачувамо од злих демона, браћо и сестре, да нас Господ спасе. Да нам овај пост у који улазимо буде благословен и лак. Да не схватимо веру да је то неко морање. Да не схватимо и пост да је то неко морање. Да не схватимо ни долазак на нашу Литургију, на богослужења, на службу, да је то морање. Ако тако схватимо боље да и не долазимо. Него долазимо из духовне потребе да се у цркви, поготову на Светој Литургији, сјединимо са Богом, да се причешћујемо. А ми се причешћујемо за опроштај грехова и за живот вечни. То је оно што је нама најпотребније – живот вечни. То је оно што Господ каже: „Иштите најпре Царства Божијега и правде Божије, а све ће вам се друго додати“. Свети Оци кажу да се Бога треба сећати више него дисати, а то значи да када се човек сједини са Богом и када се искрено моли Богу онда његово биће се моли радио он овај или онај посао. Нека сте срећни и Богом благословени.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио светим тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић