За певницом су поали протојереј Драгослав Милован и вероучитељ Страхиња Савковић.
Храм светог Јоаникија Девичког био је испуњен верницима, а пре свега децом из ОШ „Вук Стефановић Караџић“ која су предвођена својом веручитељицом Иреном Баћић активно учествовали у богослужењу.
У својој архипастирској беседи и поуци владика Јован је рекао:
„У име Оца и Сина и Светога Духа,
Драга браћо и сестре, драга децо Божија, данашње Јеванђеље веома је кратко, али веома поучна и садржајна јер нам она објашњава величину власти Божије, власти Христове и власти светог Јована Претече. Човек не може да спозна Бога другачије него само кроз веру, јер вера усељава Бога у нас и омогућава нам да спознамо Бога. Зато и човек који верује у Бога и живи по тој вери може да схвати речи Христове када говори о власти својој. Јуче смо у Цркви чули једну Јеванђељску причу, кратку али доста поучну у којој се говори о уласку Христовом у храм. Он је тамо затекао не људе које се моле веће оное који су дошли тамо да тргују. Њих је Господ истера и рекао не чините од Дома Мога трговачки дом. Храм је дом Божији у у њему обитава Бог. Љути Јевреји на Христа, пуни мржње према Христу, прилазе Христу и питају га „Ко си ти?“. Човек даје себи за право због своје гордости и сујете питају Бога ко си ти да из храма истерујеш оне које смо ми поставили. Христос је говорио и делао као онај који има власт, и зато се у његовим речима и делима види божанска сила и власт која је свепобедна. Није реч о људској власти или положају , другачија је то власт. То је власт божанска из које произилази љубав и таква власт не може да буде омрзнута у човеку који има љубави и вере у себи. То је власт која неодољиво влада и над људима и над демонима. Човек у овом свету може да има сву власт овог света, али такав човек не може да васкрсне мртвога и оздрави болеснога. Зато Господ у Јеванђељу и каже „Момче теби говорим устани“. Ко то може да каже осим самога Бога. Људи Христовог времена су били у недоумици и питали шта је ово и каква је ово наука нова када влашћу заповеда и духовима нечистим и слушају Га. На другом месту апостоли се питају каква је то власт у Христу када га и море и воде слушају. Сва чуда Христова и власт његову можемо да схватимо само вером. Вера је та која шири наше видике и хоризонте, да спознамо и сазнамо оно што не можемо нашим учењем да схватимо.христово учење је пуно вечности, јер Бог је тај који воли човека , јер се Христос ради нас и родио, страдао и васкрсао. Из своје љубави жеље да спасе људе. Асваки човек који верује биће спасен. Ако је наша вера само на јазику ту од вере нема ништа. Ако не живимо хришћанским животом, узалуд причамо о вери. Живети хришћанским животом значи волети Бога и човека. Христова власт је апсолутна, и он не позајмљује ништа ни од кога, већ је све Његово. Христос има власт над свиме, и над душама људским. Он има власт над животом људским и над смрћу, Он има власт над рајом. Зато се народ дивљаше бад учењем његовим. Своју власт Господ је пренео на своје Ученике и апостоле. Ту власт добија и сваки прави хришћанин, који живи јенђељски, по Цркви и у Цркви, зависно од вере човека у Буга. У житијама видимо како су светитељи лечили болесне од болести и демона и васкрсавали мртве влашћу и силом Божијом. Не својом већ већ Божијом. И то је подстрек за нас хришћане да вршимо вољу Божију како би живели силом и влашћу Божијом. Та сила се лили и излила и из светог Јоава Крститеља. Свети Јован је ту власт од Бога добио. Нека би нам Господ дао смирења и вере да се уздамо не у своју моћ и силу и знање, већ дасе уздамо у силу Божију и власт Божију јер моћ није у нама, већ у Господу. Зато молимо Бога и тражимо од Њега силу. Он нас може избавити од свих невоља само ако верујемо. Зато Господ каже све је могуће ономе који верује. Вером ходимо а не знањем. Вера је та која нас приближава Богу и Бога приближава нама. Амин“
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Након Свете Литургије владика Јован је доделио Архијерејску Грамату захвалности пороци Стојадина Цветановић, истичући их за пример осталима због љубави коју су показали и показују према храму Светог Јоанкија девичког у Бресници.
