По прочитаном Јеванђељу од Матеја, Преосвећени Владика Јован се обратио верном народу:

„Христос се роди браћо и сестре, рођењем Христовим све је постало ново, и на небу и на земљи. Зато је и Господ Исус Христос једини могао да каже: „Гле, све ново стварам“. Заиста ко је у Христу он је нов. То је обновљен човек и покајнички човек који је Христа примио у себе и који је у себи сачинио витлејемску пећину где се Господ родио, а то значи да и ми треба да у свом срцу направимо витлејемску пећину да би се Христос непрестано рађао у нама. У човеку у коме се рађа Христос он се обнавља и препорађа. Постаје бољи човек и Божији човек. Има ли ишта боље него назвати се Божијим човеком. А како ћемо без Бога да се назовемо Божијим човеком.Само се Богом можемо назвати Божијим људима, а да би Бог био у нама ми првенствено треба да верујемо у Њега и у Јеванђеље Христово и у све оно што је записано у Јеванђељу јер је Јеванђеље наш орјентир, путоказ и правац да не би залутали од неба до земље. Зато је рођење Христово преломни догађај у историји рода људскога. Догађај о коме су пророци и праведници вековима, хиљадама година наговештавали да ће се родити Месија – Спаситељ света. Он се појавио, како каже Апостол Павле, када се напунила чаша безакоња, када је охладнела вера, када су људи почели да губе наду да ће доћи Спаситељ. Тада је Спаситељ дошао и, родивши се, обновио природу људску,прво тако што је примио огреховљену људску природу на себе и такву људску природу је узнео до престола Божијега. Зато Свети Оци кажу да је Божић темељ свих празника. Да није било Божића не би било ни свих других празника. Божић је време да погледамо, сагледамо и уђемо у себе. Да видимо да ли заиста у нашим срцима постоји та витлејемска пећина или се ми Божића сећамо од године до године. Да уђемо у себе и да признамо себи себе. Божић је догађај нашег спасења, наше вере и нашег поверења у Бога. Данас наша Црква прославља четрнаест хиљада витлејемске деце које је безумни цар Ирод убијао разгневљен што му мудраци, иако дошли до цара да питају где ће се родити цар Израиљев, нису јавили где се налази Христос. Цар је био збуњен због другог цара који постоји и лукаво је рекао да мудраци иду и да, када нађу то дете, јаве њему да и он оде да му се поклони. Ту се заиста види безумље и лукавство Иродово. Догодило се да се мудрацима, који су дошли да се поклоне Христу, јавио Анђео Господњи рекавши им да не иду код Ирода већ другим путем су отишли у своју земљу. Анђео се јавља и Јосифу и каже: „Узми дете и матер његову и иди у Египат, јер ће Ирод тражити да погуби душу детета.“ Пазите, овде није Анђео рекао узми дете и жену своју већ матер његову јер је Пресвета Богородица била само обручена за Јосифа због закона јудејског. Зашто Господ бежи у Египат? Он је Бог, друго лице Свете Тројице. Зар Он није могао да победи тога Ирода? Могао је али није хтео. Хтео је, браћо и сестре, да нам каже да су наша страдања пред нама и да морамо да се склањамо, првенствено од греха и злобе, да тражимо кутак где нема злобе. Да тражимо кутак где је Христос, а тамо где је Христос тамо је мир, благодат и љубав. Када човек поседује Христа у себе нема те препреке коју човек неможе да преброди. Нема тога незнања које човек не може да научи. Чусмо како је Ирод поубијао четрнаест хиљада деце од две године па навише. Пазите шта значи та страст у човеку. Када човек заузме неправедно власт. Спреман је на свако зло и бојећи се он убија невину и безгрешну децу. Децу у којој нема злобе и мржње мислећи да ће тако убити Бога али је убио себе. Тако и ми када год чинимо неко зло другоме, чинимо зло прво себи. Поједини људи мисли да је Христово рођење било узрок страдања ове деце. Не, већ Иродова суровост, охолост и страх од тога да ће дете порасти и сутра постати цар уместо њега. Он никада није ни помислио да треба једнога дана да сиђе са престола. Тако и људи када се опију влашћу и положајем на неправедан начин више не мисле о свом спасењу јер мисле да је после њих потоп. Нема за њих Бога ни на небу ни на земљи. Они су богови на земљи. Каже цар Давид: „Рече безуман у срцу своме – нема Бога“ – када човек дође у такво стање да каже да нема Бога онда је таквом човеку све слободно да чини свако зло, јер ако Бога нема и ако се такви људи не стиде никога они заиста чине зло. Зашто се Ирод, видећи да је исмејан од мудраца, разгневио? Зар он није знао да је рођење богомладенца Христа хиљадама и хиљадама година предсказивано? Пророци Божији, праведници Божији. Знао је он али човек у страху тада чини и највећа зла или како каже наш Његош: „У страху су велике очи.“ Човек се плаши зато што нема смирења да прихвати ни Бога ни Јеванђеље. Знао је Ирод да су на рођење Христово указивали и пророци и праведници Божији. Поставља се питање ако је све ово Ирод знао зашто није размислио да по среди није превара мудраца већ сила Божија која све удешава како треба. Дакле, гнев Ирода је пала на оне који нису учинили никакав грех. Грешан човек не може да поднесе поштеног човека. Лопов не може да поред себе поднесе поштеног човека. Неће да призна да је тај човек бољи од њега. Неко ће се запитати шта су деца крива и зар су деца поднела неправду само зато да би се обелоданила Иродова злоба? Деца нису пропала, пропао је Ирод. Деца су се удостојила венаца у Царству Божијем. Јер свако који трпи ма какву неправду на земљи ради отпуштања грехова или ради умножавања венаца и награде и ако на правди Бога страдамо благо нама. Умножавање венаца јесте када човек умножава љубав, веру, наду и све хришћанске врлине. Увреде и патње које неправедно подносима од ма кога Бог нам урачунава или у отпуштању грехова или у давању вечне награде. Ова су деца заиста страдала на правди Бога. Јеванђеље нам каже како је Анђео рекао Јосифу да буде у Египту док му не каже. Опет Анђео позива Јосифа на послушност, а преко њега позива и све нас на послушност, тј. док га Бог не позове. Све нам ово говори да и ми не бисмо ништа могли и смели да чинимо мимо воље Божије. А ми све чинимо мимо воље Божије онда када спроводимо своју вољу. Даље се каже у Јеванђељу да ће Ирод тражити душу дететову да га погуби. У овим речима видимо човеково безумље који се труди да победи Бога тј. ако дете које се родило није од Бога зашто се Ирод плаши. Видите, има у њему нешто да се он уплашио. Као да је знао да ће се родити Спаситељ. Ако је већ све знао опет се поставља питање зашто се уплашио. Знајмо да је Бог наш, живи Бог наш – рођени од Свете Дјеве, а зачет од Духа Светога онда када то све знамо тада ћемо направити у свом срцу ту топлину витлејемске пећине.

Зато имајмо Бога у себи. Тражимо Бога у себи. Гледајмо, браћо и сестре, ко је у нама. Бог или ђаво, смирење или гордост. Тамо где је Бог на првом месту је љубав. Човек ће из љубави све да учини за другога. Зато Господ и каже: „Нема веће љубави од ове да ко и живот свој положи за другога“. Да ли смо ми спремни да положимо било шта добро за другога. Јесте онај који није себичан и саможив. Бог је милостив, Бог је љубав. Зато му се молимо да нас обдари даровима Божијим. Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије Светим Тајнама се причестио верни народ, а по завршетку Преосвећени Владика је поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић