Након прочитаног јеванђељског зачала, Епископ Јован се свештенству и верницима обратио речима: “Ми који смо крштени у Цркви и Црквом живимо, ми и верујемо у Свету Тројицу. Верујемо и исповедамо да у Цркви Христовој све бива од Оца кроз Сина у Духу Светоме. Ми такође, верујемо да Црквом руководи Дух Свети и да Дух Светиводи Цркву и зато је Црква непогрешива. Ми људи који смо у Цркви смо грешни. Ми смо баш зато у Цркви јер смо грешни. Црква Христова је духовна Радионица. Она прерађује човека. Од грешника постаје праведник. Од грешника постаје светитељ. Црква прерађује онога који се преда Цркви, онога који слуша Цркву, онога који живи Црквом, и онога који жели да се мења. Онога који жели да се преображава.
Треба нам живот вечни, треба нам Царство Небеско. Зато је Бог човека и створио, не да буде смртан и пролазан, већ за вечност. У Цркви задобијамо и благодатне дарове и показујемо плодове Духа Светога. Свети апостол Павле набраја који су то плодови Духа Светога и каже: Љубав! Љубав коју прати жртва, љубав која нема границе, она која се жртвује за другога. То је права љубав. Нема веће љубави од оне ко живот свој да за другога. Када видимо Бога у другоме, онда и поштујемо другога. Онда га и волимо. Плод Духа Светога је и Мир! Нама је потребан мир, али онај унутрашњи, Божији мир. Порерд љубави и мира, плодови Духа Светога су: радост! Заиста је радост живети у љубави, у миру у нади, у вери. Заиста је радост живети у Богу и по Богу.Радост Божија је права радост. Да би смо то све одржали у себи терба нам: дуготрпљење! Обаразац дуготрпљења је Господ наш Исус Христос. Треба нам вера, кротост, уздржање, смирење.
Овим плодовима Духа Светога био је испуњен Свети Јефрем Сирин. Он је имао баш бурну младост, али на једном месту насао је преокрет у њему. Срео се он са Христом, срео се он са светлошћу Христовом, као што се срео Савле и постао Павле. Св. јефрем кад се срео са Господом, почео је сав да пламти, да сав пламти љубављу према Господу Христу и љубављу према ближњима. Он је тако задобио ту Благодат Божију, тако да се са његовог језика лила мудрост, као медени поток. Он је постао трудољубив. Он је био сав саткан од молитве. Написао је многе молитве, али једна од најзначајнијих је она којом се молимо у време часног поста. Све док човек не сагледа своје грехове, он ће да осуђује другога. Док год осуђујемо друге, ми смо већ осуђеници. Осуђени смо на пропаст. У овој молитви описана је хришћанска нарав. У њој је садржано оно све што угрожава ону изворну и исконску човечност.
У овој молитви садржано је чиаво јеванђеље, садржано је и све оно што садржи људско вековно искуство. Свети Јефрем се сав предао Христу и њега је Дух Свети водио и руководио. Зато ми треба да се предамо Богу, да нас Дух Свети води. Ако се не предамо Богу да нас Бог води, да нас води Дух Свети, водиће нас онај дух нечасни.“
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Након, Свете Литургије уприличена је трпеза љубави и благодарности од стране настојатељице манастира мати Евгеније, њеног сестринства, као и верног народа левачког краја.
јереј Бојан Стојадиновић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/8102-episkop-jovan-sluzio-u-manastiru-raletinac#sigProId1ca8629a9a