Преосвећеном владики Јовану саслуживало је братство храма протојереј Саша Антонијевић, као и јереј Милош Ђурић и ђакон Немања Стојковић, док је чтецирао вероучитељ Стефан Радисављевић, а за певницом је појао протојереј Драгослав Милован.
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован обратио се надахнутом беседом верном народу који се сабрао на данашњој Светој Литургији. У беседи владика је истакао да једна од најважнијих ствари у животу јесте с ким се у животу срећемо и да ли се уопште срећемо. Из данашњег јеванђеља, као и јучерашњег видимо да се Бог срео са човеком и човек се срео са Богом што је веома важно. Уколико се човек не сусретне са Богом још овде на земљи његов живот је промашен што се тиче вечног живота и Царства Небеског. Тако је и у свакодневном животу, ако се ми не сретнемо једни са другима шта нам то говори? То говори да не волимо другога, да не желимо да се сретнемо са другима, шта бива са таквим човеком, он се изоловао. Такав човек је сам себи довољан и мисли не треба му нико, а то је најопасније за човека када дође у такво стање да му не треба нико. Неки пут каже мени треба Бог, али ми не треба овај други, е онда када му не треба тај други, онда он није сигуран да му треба и Бог. Његово Преосвештенство је истакао “Ми преко Бога долазимо до другога и преко другога долазимо до Бога”, то је та заједница браћо и сестре Бога и људи, то је та заједница Неба и земље. Ако човек наруши ту заједницу тиме што се издвоји из ње, он постаје усамљен и тек онда настаје она права мука тог усамљеног човека коме не треба ни Бог ни човек. Онда долази у то најтеже стање када схвати да он никоме не припада и да њему нико не припада, е то је страшно стање. Тада човек више нема на кога да се ослони, јер овог другог је одгурнуо од себе, а сам човек је више изложен све већим искушењима и невољама.
Зато овај празник Сретење Господње треба да нас стално подсећа на тај важан догађај шта се то збило. Овај празник је веома значајан у домостроју тј. плану Божијег спасења, односно како Бог планира да нас спасе. Чули смо да је у то време када су родитељи донели Христа по ондашњем закону у храм, да је у храму био један старац у дубоким годинама, а он је старац Свети Симеон Богопримац који је с правом у Цркви и назван Богопримац, јер је Бога примио преко малог детета Христа. У данашњем јеванђељу чусмо како је Дух Свети открио Светом Симеону да неће умрети док не види утеху Израиљеву, док не види утеху народа, док не види Месију, док не види Христа да је дошао у свет да спасе свет. А зашто се удостојио Свети Симеон да узме Спаситеља на руке? То ће јеванђеље да нам каже: био је веома побожан и молио се, он је тражио утеху Израиљеву, он је тражио Бога који је наговештен да ће доћи Спаситељ света од оног тренутка када је Бог створио човека, а највише када се човек огрешио о Бога и одрекао Њега, када је престао да слуша Бога и почео да слуша себе по наговору нечастивога. То што је био побожан је веома важно и када је он Духом Светим прозрео да је у том детету препознао Христа, узео га на руке и рекао “Господе сад сам све видео, видео сам Спасење очима својим видео сам Спасење рода људскога и сад када сам то све видео отпусти ме Господе у миру, своју службу свој задатак ја сам испунио”, али имамо још један диван детаљ у том тренутку када је Свети Симеон узео Христа у своје руке рекао је “Гле овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу (народу Божијем)”. Које да обори? Оне који су мудровали својом мудрошћу, а не божанском, оне који су устали против Бога као што је Ирод устао против Бога, пославши војнике да убију Витлејемску децу мислећи да ће да убије Бога, али није убио Бога него себе. Нема човека који није пао, нема човека који није погрешио, а сваки грех је одступање од Бога, сваки грех је окретање леђа Богу и зато грех тражи стално оправдање. Е такве је дошао Христос да подигне, оне који желе да се спасу, а Христос јесте Бог, али неће насилно да нас спасава, ако ми не желимо да будемо спасени и ако не радимо на нашем спасењу. Свети Симеон је још и рекао Пресветој Богородици “И теби самој пробошће мач душу да се открију помисли многих”, а када јој је пробо мач душу? Када су њеног и нашег Господа разапели на крсту, мајчино срце је било испуњено болом, али Мајка Божија знала је иако је родила Христа који је зачет Духом Светим да је родила Спаситеља. Но иако је видела свог сина распетога није пала у очајање, него је знала да ће Христос васкрснути и да ће победити смрт.
Владика Јован је истакао као пример једну дивну и најзначајнију фреску која постоји у манастиру Студеници тачније “фреска Распећа Христовог”, сликар је то дивно насликао Пресвету Богородицу која је испод Христовог крста, а има ли теже да мајка види своје дете страда, сликар је тако живописно приказао тај њен бол, а то се види у томе што је Пресвета Богородица скрхана болом људским, једну руку је ставила на груди, а десном руком се обраћа Христу и каже “Спаси”, тражи и она спасење. Тако да је овај празник Сретења Господњег врло значајан за наше спасење, а то значи да ли ми хоћемо да се сретнемо са Богом. Човек се са Богом среће увек када чини добро, када се моли, човек се среће са Богом кроз Свете Тајне, кроз врлине и најбољи пример тог сусрета са Богом јесте Божанствена Литургија коју ми служимо. Шта је причешће до сретање са Богом, а причешћујемо се ради опроштаја грехова и живота вечнога. Не сретне ли се човек са Богом, он је изгубљен за вечност, а неко ће рећи па ја не видим, како да се сретнем са Богом? Па очисти своје срце, да се у њега усели Бог и ето сусрео си се са Богом. Неко ће опет рећи, па ја бих веровао у Бога када бих га видео. Отвори духовне очи, па ћеш видети, а свако види Бога онолико колико га осећа у себи и онолико колико га осећа и прихвата као Спаситеља. Крај Символа вере “Чекам васкрсење мртвих и живот будућега века”, то је управо тај будући век о којем је говорио Свети Симеон Богопримац. Браћо и сестре ако пратимо круг богослужбени у Цркви, онда можемо да видимо како после главног празника који се прославља одмах се сутрадан прославља личност која је везана за тај празник нпр. Празник Рођења Христовог сутрадан славимо Пресвету Богородицу, када славимо Богојављење ми сутрадан славимо Светог Јована Крститеља који је повезан са празником Богојављења, када прослављамо Малу Госпојину тј. Рођење Пресвете Богородице ми сутрадан славимо Свете Јоакима и Ану Богородичине родитеље. Ево и данас након празника Сретења Господњег ми славимо Светог Симеона Богопримца, зато што Црква својим богослужењем стално вернике подсећа на значај празника који прослављамо. А празници су ту да нас подсећају на догађаје које је Бог чинио ради нас и нашега спасења.
Преосвећени владика је истакао да нас празници Сретења Господњег и Светог Симеона Богопримца подсећају на два размишљања прво је да размислимо ко је кога срео, а у исто време да дамо одговор с ким се ми срећемо. Друго Свети Симеон је срео Христа и узео га у своје наручје и шта је то красило овог светитеља да се сретне са Богом и да прими Бога? Па управо његова праведност, јер он беше праведан, беше богобојажљив и то стално ишчекивање. Светог Симеона је красило ишчекивање и чежња за тим сусретом, зато је то сретање важно у нашем животу. Када се човек истински сретне са Богом он уствари истински сагледа себе и он пожели да промени себе, да преобрази себе, јер он у сусрету са Богом има могућност да сагледа себе као у огледалу. Као што је Свети старац Симеон кроз сусрет са Богом видео све шта је било и шта јесте, тако да се и ми браћо и сестре замолимо Богу да нам помогне да се сретнемо с Богом. А онај човек који се сусрео са Богом, онда се он срео и са надом и са љубављу, дакле срео се са свим оним што човека испуњује. Човек ако није испуњен Богом, онда је он празан човек, а празан човек је гладан човек, његова душа га подсећа нахрани ме човече немој ме затварати само у тело, јер је оно земаљско. Нахрани ме оном храном којом се ја храним каже душа, а то је Христос. То је та духовна храна која храни душу, а када хранимо душу духовном храном онда смо и ми испуњени. Владика Јован је своју беседу завршио речима да нам молитве Светог Симеона Богопримца помогну као и наш труд да издржимо пост који се приближава, да нам Бог помогне да су уздржимо и потрудимо да чинимо добро и дочекамо сретање са Богом, јер од тог сусрета зависи нам живот вечни. А човек је створен не за пролазност, него за вечност. Ми овим животом овде или губимо или добијамо Царство Небеско, треба да се запитамо да ли заиста знамо који нам је смисао живота, а човек без смисла живота лута. Бог нам је дао сва духовна средства како можемо да се спасемо, дао нам је веру, дао нам је наду, дао нам је љубав, дао нам је Цркву као тело своје да се њиме хранимо, а и да живимо у тој заједници Тела Христовог које се зове Црква. Бог вас благословио!
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку сабрања Његово Преосвештенство Владика Јован поделио је окупљеним верницима иконице и свој архијерејски благослов.
Вероучитељ Стефан Радисављевић