СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ ЈОАНИКИЈА ДЕВИЧКОГ У БРЕСНИЦИ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ ЈОАНИКИЈА ДЕВИЧКОГ У БРЕСНИЦИ

Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму светог Јоаникија Девичког у Бресници у среду Месопусне недеље.

Преосвећеном владици су саслуживали свештеници храма светог Јоаникија, протојереј Саша Антонијевић и јереј Милош Ђурић, као и ђакон Немања Стојковић.

За певницом је појао протојереј Драгослав Милован, док је чтецирао вероучитељ Стефан Радисављевић.

У својој беседи владика Јован рекао:

“Црква Христова нас постепено уводи у свети период часног и светог Васкршњег поста. Кажем “свети период”, јер заиста пост би требао да буде време нашег преиспитивања, време нашег освешћења и освећења. Време када треба да појачамо духовну снагу своју, да појачамо молитву, да појачамо пост, бдење, да појачамо размишљање драга браћо и сестре, шта је то Господ учинио за нас да би спасио нас? Дао је себе за нас, дао је да буде прикован на Крсту и да умре и да васкрсне. Тако да свети пост је период да би тако духовно просвећени могли да уђемо у радост Васкрсења Христовога, а ући у васкрсење значи браћо и сестре устати из мртвих. Васкрсење је устајање, устајање првенствено од духовне смрти а онда наравно и од телесне смрти. Значи Васкрсење нас уводи у живот вечни и зато нам велики пост не да да се “успавамо”него да будемо будни. Првенствено да будемо будни у нашим мислима, у нашим речима, наравно на првом месту и нашим делима. Зато ће свети апостол Павле на једном месту рећи у Посланици Ефесцима “устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос”. Каква дивна реченица. О каквој смрти нам говори апостол Павле у овој реченици драга браћо и сестре?Говори нам као што рекох о духовној смрти, а сада можемо да се запитамо шта то значи духовна смрт, шта сачињава та духовна смрт? Сачињавају наши греси ту духовну смрт. Када смо у њима то јест када смо у гресима браћо и сестре, ми смо управо у тој духовној смрти, то јест ми смо браћо духовни мртваци, мртви смо за све што је божанско, што је вечно, што је непролазно, мртви смо за све оно што је узвишено браћо и сестре, а све то смо сазнали од Господа Исуса Христа, када је Он рекао јеном апостолу који је рекао Христу “Господе дозволи ми да укопам оца свога па ћу онда поћи за Тобом”. Шта му је Господ рекао?Остави нека мртви укопавају своје мртваце, а ти хајде за Мном. Остави оне који не желе да васкрсну, нека они сами себе укопавају, а ти пођи за Мном. Дакле, драга браћо и сестре, Господ Исус Христос има божанску силу и моћ да васкрсне све мртваце, јер је Бог дошао да спасе сваког човека и грешника и праведника. И зато Он има силу и моћ да васкрсне све мртваце, зато апостол Павле каже устани ти који “спаваш”, а стање спавања је небудно стање, стање када ми не владамо собом. Зато управо Свети Оци и кажу када спавамо онда нечастиве силе највише раде, јер тада ми нисмо у стању да се бранимо и да се молимо јер смо у сну. Дакле, Христос нам каже да ли смо у “грехољубљу”. Браћо и сестре нема мртве савести већ успаване савести, а то значи једног дана ће се та успавана савест пробудити, и сама ће нам казати када изађемо пред Лице Божје како смо живели и за кога смо живели. Будност је врло важна. Човек када је будан, неће да се преда лењости, он је будан зна шта је добро шта је лоше. Светлост Христова која је засијала из гроба, она нам то обелодањује како да кажем и показује нам, шта нам то показује? Показује нам да су греси смрт душе а Бог живот душе. Смрт је пакао, а живот је рај. А шта ћемо ми одабрати рај или пакао, то је до нашег опредељења. Бог нама неће да брани и када хоћемо да чинимо зло, јер нам је дао разум да можемо да разликујемо шта је добро а шта је зло. Бог нам је дао слободу избора и неће Бог да нам ограничава слободу нашу, а човек нешто мора изабрати свесно или несвесно. Он Бог Свемоћни има силе да буди људе из греховног сна. На то нас стално опомиње Свето Писмо, Црква, Свети Оци да нас буди људе из мртвих као управо из сна, јер за Христа је смрт само сан. Сећете се смрти четвродневног Лазара када сестре кажу он већ 4 дана мртав, а Господ каже не он само спава. Спава јер где је Христос ту је живот и ту нема смрти. Он буди из смрти као што се ми будимо из свакодневног сна браћо и сестре. Дакле, сваки је човек духовни мртвац кога Христос није пробудио, а Он нас највише буди Светим Јеванђељем. Слушали смо данас заиста потресно Јеванђеље о предаји Христа, о издаји Христа. Све нам то Црква указује да треба браћо и сестре будно да живимо и да будно пратимо Јеванђеље, читамо Јеванђеље, да се уподобљавамо Јеванђељем. Зато нас и свети апостол Павле упозорава да је куцнуо крајњи час да се пробудимо из духовне смрти, и позива нас са овом првом реченицом на покајање као Васкрсење из греховне смрти. Покајање је потпуно равно васкрсењу браћо и сестре. Јер чим се покајемо ми смо други људи, ми смо обновљени људи, ми смо васкрсли људи и више не тонемо из греха у грех, него управо устајемо из смрти у живот. Драга браћо и сестре, ми смо примили Свето Крштење, и тиме смо постали чланови Цркве, постали смо удови тела Христовог, а Црква је тело Христово. Управо то крштење стално нас позива на будност, а често смо неко мање неко више духовно поспани, некако често осећамо да смо троми и безвољни у свом хришћанском животу. Ми често осећамо таква стања и безвољни смо и троми у свом хришћанском животу, многи од нас због лењости пропуштамо и службу Божју. Ми не само да пропуштамо, него често и када дођемо на службу, да ли смо сабрани да чујемо шта се то говори, шта се то чита, шта се то пева, шта се то ради јер свака радња литургијска је молитва. Зато драга браћо и сестре када дођемо у храм ми треба да се молимо Богу да нам Бог како једна лепа песма сада ћемо је често певати у току Великог поста где се каже: “расејани мој ум сабери Господе”.

Треба да се трудимо када смо на служби, да се саберемо браћо и сестре, литургија је највећа молитва. У литургији све нам је речено, све нам је казано како треба да учествујемо у светој Литургији. У храм на Литургији треба да имамо ревност, треба да журимо и да хрлимо на Литургију, поготову на ова богослужења која су испред нас, али да журимо расположени на служење Богу, а не да служимо себи. Да служимо Цркви а не да се Црквом служимо браћо и сестре. Дакле, ево нам дана спасења и дана духовног васкрсења каже нам апостол Павле. Литургија духовно буди човека. а се човек да пробудити. Зато је литургија је највеће богослужење. Када завршимо Литургију ми кажемо”прими смо Духа Светога”. Да долазимо на Литургију, исповедајмо се, покајмо се и тражимо опроштај и од Бога и од других како не би смо духовно умрли пре наше духовне смрти.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Литургије владика је поделио окупљеним верницима благослов и иконице.