Чтецирао је господин Владан Степовић, док је за певницом појао протојереј Драгослав Милован и госпођа Александра Радовановић.
После прочитаног Јеванђеља преосвећени владика се обратио сабраном народу речима:
„У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо и сестре, Господ наш Исус Христос у Светом Јеванђељу је рекао: „Без мене не можете ништа чинити“ – И заиста човек без Бога не може ништа добро, ништа вечно, ништа бесмртно нити оно што је божанско чинити. Зато што само од Бога долази добро. Нико није добар као што је добар Бог. Само то осећање и самосазнање човека о својој слабости по човековом бићу тада се разлива смирена вера, смирена љубав, молитва, пост, подвиг и све друге јеванђелске врлине. Свака од свих ових светих врлина увећава у човеку и непрекидно појачава то самоосећање и самосазнање своје људске слабости и немоћи и тиме човек, као неким духовним чулом, сазнаје и осећа и увиђа свемоћ у благодати Божијој. Само тако, смиреном човеку, даје се и свемоћна благодат Христова. Даје му се сила Христова, даје се моћ Христова да чини добро. Рекох и понављам, човек без Бога ништа добро не може да учини. Он само може да учини зло без Бога, а чини га зато што се одвојио од Бога. Свети апостол Павле, после свих ових сазнања каже: „Све могу у Христу који ми моћ даје“. Из речи Светог апостола Павла можемо да сазнамо извор моје и твоје немоћи. Човек је сам по себи слабост. Без обзира колико се човек прсио у себи да има неку моћ и снагу он је сав слабост и немоћ. Са Христом човек постаје свемоћ. Савле, док је био без Христа, чинио је само зло. Хтео је и зло да науди Христу али када се дотакао Христа или када се Христос дотакао њега, како год хоћете, постао је тај Павле и од Христа добио свемоћ, добио силу. Добио, браћо и сестре, да и мртве васкрсава. То сам од себе није могао али је зато могао све када је Христа задобио. Из тог разлога Апостол Павле и каже: „Ако је до хвале, ја ћу се само хвалити својим слабостима да би се Христос уселио у мене“. Он сада силом Божијом и лагодаћу Божијом и мртве васкрсава али се тиме не хвали јер то није од њега већ је то од Бога. Хришћанин је увек свестан своје немоћи и Христове свемоћи али му је за то потребна вера да све то може да схвати. Вера му је потребна јер ми вером ходимо, а не знањем, како опет каже Апостол Павле. Зато Христос свима објављује ту благовест: „Моја сила се у слабости показује потпуно“. То је Свети апостол свим бићем доживео и стално доживљава. Доживљава своју немоћ и Спаситељеву свемоћ. Знате како је то дивно кад човек то доживљава. И опет каже Апостол Павле: „Зато сам добре воље у слабостима, у невољама, у ружењима за Христа, јер када сам слаб онда сам јак“. Како слаб, а јак, браћо и сестре? Па кад је слаб и немоћан да чини зло онда је тек он јак. Никада и ничим сатана не може бити јачи од благодати Божије. То је знао Апостол Павле, то су знали и Свети Оци и заиста за њих је најважније било да се Христос усели у њих и да се благодат Божија усели у њих. Отуда слабој и немоћној природи људској једино је довољна благодат Божија да победи човек све немоћи своје и сатану и сва друга искушења која га у животу сналазе. Благодат Христова и није друго до свемоћ Божија дата роду људском због неисказаног човекољубља Христовога. Ми смо то све добили управо зато што Бог воли човека. Што је Његово човекољубље толико велико да може да покрије све наше грехе али опет кажем, ако ми схватамо да смо немоћ без Христа, а да смо са Христом свемоћ. Како то човек може бити слаб и јак и силан у исто време? По речима Светог апостола Павла, слабости човека су у ствари вапаји. Ми када се нађемо у тешком стању вапијемо, тражимо помоћ, молимо за помоћ. То је вапај за свесилном силом Христовом. Вапај немоћне природе човечанске, како кажу Свети Оци. Дакле, Свети апостол Павле нам још и каже: „Све могу у свим тугама иневољама и страдањима, јер Он, свемилостиви Господ, сваку моју тугу, патњу и жалост претвара у радост“. Видите шта значи бити са Христом, живети са Христом, бити у Богу и шта значи када је Бог у човеку.
Нека би нам Господ помогао да и ми имамо тај стални вапај за помоћ Божију. Тада ћемо моћи да победимо све невоље, сва наша искушења. Тада ћемо, на првом месту, моћи да победимо себе и нећемо себе истицати да смо нешто мудри, паметни и да само што једино ја предложим то је то. Не, браћо и сестре. Нама треба вапај у немоћи својој, а ми смо у великој немоћи јер човек без Бога је толико слаб. Слабији је и од оне трске коју и најмањи ветар може да преломи и баци на земљу. Са Христом човек је сила и постаје моћ. Али не са собом него са Христом. Нека би нам Господ помогао да се у нас усели сила Божија. Да се усели свемоћ Божија. Са Христом се све то усељава и док Христа имамо у себи имамо све. Сва блага, и овога и онога света. Без Христа све губи смисао. Зато је често преподобни Јустин ћелијски говорио: „Све дајем за Христа, Христа ни за шта“. Не можемо Христа заменити ни са чим, браћо и сестре. Ни са својим богатством, ни са својим знањем, ни са неким својим људским моћима. Христос је незаменљив али зато да се у човека усели Христос или када ми желимо да се у нас усели Христос онда је заиста човек прави човек, Божији ћовек који мисли, живи и ради по Богу. Бог вас благословио“.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је верном народу поделио благослов и иконице.
Ђакон Саша Павловић
