У наставку службе Велико повечерје, служио је протонамесник Немања Младеновић, а за певницом су били богослови светога училишта Светог Јована Златоустог, предвођени професором појања јерођаконом Василијем (Старовлахом).

Велики Канон Светога Андреје Критскога представља својеврсну химну Великога Поста. Служи се прва четири дана Великога Поста и најбоље се може описати као покајни плач који нам доводи у свест дубину греха.

Отац Александар Шмеман, је канон Андреје Критскога описао речима: “да се догађаји из историје библијске откривају као догађаји мога живота, дела Божија у прошлости као дела која се тичу мене и мога спасења, трагедије греха и издаје, као моје личне трагедије.. Примери из Светога Писма су нешто далеко више од обичних алегорија како понеки људи мисле и стога сматрају да је овај Канон “претрпан” натоварен неважним именима и епизодама. Зашто да говоримо о Кајину, Авељу, Давиду и Соломону, када је много једноставније да само кажемо: “Згрешио сам”? Они не разумеју да сама реч грех у библијској и хришћанској традицији има дубину, и смисао који “савремени” човек једноставно не може да схвати пошто исповеда своје грехе на начин који не одговара истинитом хришћанству” (одломак из књиге оца Александра Шмемана, Велики Пост).

По завршеном повечерју, Преосвећени Владика Јован благословио је верни народ и богослове.

ђакон Александар Ђорђевић