ПРЕДАВАЊЕ „ИЗМЕЂУ ГРЕХА И ВРЛИНЕ“ У ОКВИРУ ЦИКЛУСА ПРЕДАВАЊА БРАТСТВА ХРАМА СВЕТОГА САВЕ

Братство храма Светога Саве на Аеродрому, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, организује дуги низ година предавања на разне хришћанске теме. Овога пута у пету недељу глувну недељу, Великога Поста, тема предавања је „Између греха и врлине“ које је одржао јереј Александар Мирковић. Интересовање вернога народа је и овога пута било велико, те су верници након послужења у просторијама духовнога центра „Златоусти“ имали прилике да чују предавање.

Отац Александар се дотакао на почетку свога предавања разлике између греха и врлине: „Да ли су то две независне стварности које могу међусобно да сапостоје и егзистирају? Постоји ли некакав празан простор између њих? Постоји ли нека трећа опција за човека? То су све ствари и дилеме на које је човек покушавао кроз уметност, књижевност, философију, теологију некако да себи приближи и докучи“. За хришћане место решења овога питања јесте свакако богослужење из којег црпимо дубоко православно искуство: „На почетку бих само јасније упутио све нас у ком правцу и смеру бих ову тему навео. У историји искуства Цркве постоје два приступа како схватити, доживети, преживети Тајну Спасења.

Први је строго правни. Владимир Лоски истиче да је западна богословска мисао чин искупљења и спасења у Христу тумачила искључиво у правним терминама. Бог ствара свет и човека, човек одбија ову заједницу и њу даље утемељује човековово задовољавање Божије увређености кроз законе и религиозне норме. Тај правни однос поприма све карактере једног државног уређења у овом случају само на духовном плану.“

Други приступ Тајни Спасења у Христу је другачији – медицински, лекарски. Ми људи у нашем животу не утврђујемо свој однос са Богом као врхунским правником него као Лекарем. У суштини, реч „Содзо“ на грчком која значи „спасење“ значи „исцељење.“ Спасити у Цркви значи исцелити. Ту се сада налазимо и враћамо на нашу тему греха и врлине.

У богослужењу ових великопосних дана користимо једну књигу која се зове Триод. У Цркви немамо огледало па да се огледамо и дивимо нашој лепоти, имамо Триод. Савременом човеку он баш није неки пријатељ јер ми обично у свом свакодневном огледалу бирамо људе који о нама добро и лепо мисле. Триод у овом случају савременог човека није неки друг и пријатељ. Па ево како он нас види, неке од песама.“

На крају предавања видимо да је питање лечења оболелог духа човековог у нашој Цркви примарно: При крају ове сажете анализе свакако се човек пита „а како се ми у Цркви лечимо?“ Ми немамо магнетне резонанце, скенере, гама ножеве којим би секли ова болесна ткива. У Цркви се ми лечимо Светим Тајнама: Крштењем, Покајањем и Причешћем. Она нису „средства“ како то на жалост можемо чути којим се ми служимо у процесу нашег лечења. У Светим Тајнама ми постајемо „удови Тела Његовог“ (Еф.3,6;5,30), „заједница Христа“ (Јевр.3,14). Нова твар како каже апостол Павле. Она се задобија подвигом који на жалост код савременог човека има и изазива обично уско значење. Грчка реч „аскесис“ значи „вежбање“, „навику“, “начин живота.“ На старословенском „подвизатисја“ значи „кретати се напред“ и показује да се духовни живот схвата као ток развоја, ток поступног спровођења у дело благодати које је примљено Светим Тајнама, или још као постепено поистовећивање са благодаћу Духа који нам омогућава да и сами достигнемо васпостављену и обожену палу људску природу у Христу.“

Следеће предавање у Цветну недељу одржаће протонамесник Немања Младеновић на тему „ Здравље које побеђује смрт“.

ђакон Александар Ђорђевић