ЗАПОЧЕО ПРОЈЕКАТ КАД ПОРАСТЕМ БИЋУ – ЗДРАВ!!!

ЗАПОЧЕО ПРОЈЕКАТ КАД ПОРАСТЕМ БИЋУ – ЗДРАВ!!! Институт за јавно здравље Крагујевац започео је пројекат «Кад порастем бићу ЗДРАВ», под покровитељством Града Крагујевца, а са Благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована. Овај пројекат представља план превенције алергијских болести на територији града Крагујевца. У оквиру овог пројекта биће одржано више предавања у просторијама Духовног центра Саборне цркве у Крагујевцу.

Прво у низу предавање одржано је 26. 11. 2008. године на тему «Имунолошка основа и дијагностика алергијских болести» гости предавачи били су Доц. др Дејан Баскић и Мр др Невенка Илић из Института за јавно здравље. Они су детаљније објаснили како настају алегијске болести и како је могуће деловати превентивно. Нарочито су говорили о циљу овог пројекта који је започео Институт.

Циљ пројекта „Кад порастем бићу ЗДРАВ“ је смањење броја оболелих од алергијских болести и астме на територији града Крагујевца.

Вртоглави пораст оболелих од астме у задњих 20 година уочен je у популацији деце, тако да се у неким земљама проценат оболеле школске деце од астме креће и до 40% (САД, Аустралија, Бразил и др.). ISAAC студијом у Србији је обухваћено неколико градова (Београд, Ниш и Сомбор), а према подацима објављеним 2001. Године учесталост симтома астме у узрасту 13-14 година кретала се од 12% до 25%, алергијског ринитиса 20%-34% и екцема 16%-28% , што је компатибилно са резултатима у другим замљама.

Како настаје астма?

Под појмом „алергијски марш“ подразумева се генеза астме, при чему се код одојчета у ризику током прве две године живота појављује екцем/атопијски дерматитис, алергија на храну и бронхоопструкције (визинг, бронхиолитис) у току вирусних инфекција или без њих. У трећој години долази до смањења алергије на храну, али постепено долази до појаве алергије на инхалаторне алергене ( кућну прашину, полене дрвећа, трава и корова, алергене пса и мачке итд). Дете је у почетку осетљиво на један алерген са манифестацијом поленске кијавице, а током наредних година алергија се проширује на више инхалаторних алергена и долази до развоја астме.

Основни задаци пројекта су:

откривање ризичних група за обољевање од алергијских болести и астме.
примена мере превенције алергијских болести и астме. Мере превенције алергијских болести и астме спроводиће се на три нивоа

Примарна превенција – спречавање сензибилизације деце in utero и након рођења
Секундарна превенција – смањење сензибилизације деце након рођења и спречавањe настанка алергијске болести код деце након рођења
Терцијална превенција – смањење клиничких манифестација алергијске болести и заустављање алергијског марша уколико је алергијска болест већ развијена.

Како спречити настанак астме?

Сматра се да једна трећина деце од 0 до 18 година живи у нездравом окружењу, што се одражава на морталитет и морбидитет у овом узрасту. Утврђено је да нездраво окружење не зависи само од физичког окружења у коме дете живи, већ да на њега значајно утиче и понашање породице и појединца.

Мере којима се може смањити обољевање од астме су:

едукација становника о алергијским болестима
смањивање изложености штетним супстанцама у кући ( дувански дим, кућна прашина, буж , длака пса и мачке )
смањивање изложености штетним супсанцама ван куће ( аерозагађење, полени дрвећа, трава и корова )
имунотерапија ( десензибилизација, вакцинација ) против алергена

Очекивани резултати пројекта:

Смањити неповољан ефекат аерозагађња и алергогених полена у ваздуху на здравље људи и кроз мере надзора смањити загађивање ваздуха, што је од виталног значаја за превенцију свих респираторних болести код људи.
У периоду од 5 до 10 година зауставити пораст и смањити учесталост обољевања од астме и других алергијских болести.

Мр др Невенка Илић