Чтецирали су др Марко Петровић и богослови Александар Бојанић и Милан Јеличић, Филип Берић.

Својим појањем Литургију су украсили ученици богословије “Светог Јована Златоуста” Милош Пуповац, Тадија Марковић, Стефан Марковић.

Благословом Епископа верном народу беседом се обратио ректор др Зоран Крстић подсетивши на дијалог апостола са Господом у ком га питају ко је највећи у Царству Небеском? “Ако се не обратите и будете као дете, нећете ући у Царство небеско”, одговара Господ. Дете у свом раном развоју стиче свест да је различито од својих родитеља, али није самостално. У извесном периоду одрастања, дете тежи да се осамостали, да се одвоји од својих родитеља и да сами доноси одлуке како ће живети. Када мало дете покушава да се кроз игру понаша као самостално, то у Божијим очима може да изгледа смешно. Колико год да смо добили дарове од Творца, то није довољно да човек запоседне живот вечни и надвлада смрт. Зато је човек као дете упућено на родитеље, заправо упућен на свога Творца. Трагедија је у томе што човек не жели Бога, ако није по његовој мери... Они који данас кличу: ОСАНА, за неколико дана ће узвикивати: РАСПНИ ГА! Питање је за нас, да ли је Бог по нашој мери? Да ли ми хоћемо страдалног Бога који нас воли? Ако је одговор ДА, онда треба да га слушамо као што наша деца слушају нас.

На крају Свете Литургије Владика Јован је поделио иконице и свој благослов сабраном народу Божијем.

Беседа протојереја-ставрофора проф др Зорана Крстића, ректора Богословије “Светог Јована Златоуста” у Крагујевцу

Трпеза љубави верног народа са својим Владиком је настављена у парохијском дому.

протођакон Мирослав Василијевић