За певницом су певали: протојереј Драгослав Милован, г. Александар Савковић, ученици Богословије Свети Јован Златоусти и гђа Оливера Зељковић.
Чтецирали су: г. др. Марко Петровић, г. Урош Петковић, г. Симеон Петковић, г. Василије Савковић.
После прочитаног Јеванђеља Епископ Јован је у беседи рекао:” У име Оца и Сина и Светога Духа, данас је браћо и сестре, Велика и Света Субота. Дан када је Господ од јучерашњег распећа и смрти провео, као што се каже у молитви црквеној: “ са телом у гробу, са душом у аду, а на престолу небеском са Оцем и Светим Духом”. Велику Свету Суботу, велику и страшну суботу, браћо и сестре, људска душа Христова, била је растављена од Његовог тела, и док је Његово неуништиво тело, одмарало у гробу, како каже црквени песник, што нас прожима дубоким смислом и страхопоштовањем и ужасавањем, будући да нас суочава са терором којом је подложна твар, терором када су људи извршили терор над Богом.Када су људи оглувели и заглувели. Када су изгубили осећање, зашто је Бог дошао у овај свет, зашто се родио, зашто је страдао. А Он је то све учинио браћо и сестре, ради нас и ради нашега спасења.Он је то урадио из љубави према човеку. А чиме му је човек узвратио? Да ли љубављу? Не. Да ли само мржњом? Не, него и мржњом и злобом и приковао Бога на Крст. Ето видите, браћо и сестре, шта значи када ум свој не везујемо за Бога.Када ум свој и срце своје не везујемо за оно што је божанско, за оно што је свето, за оно што је непролазно, за оно што је вечно и бесмртно. Ето и тако, та мисао нас наводи на страхопоштовање, зато што је сва твар, браћо и сестре, препознала у Богу у Њему живога Бога. Бога Речи, Створитеља свих твари на земљи. Но, људско биће у свом слепилу, као што рекох, заробљеници греха, заробљеници сопствене савести, могли би да наставе свој живот, без да осете значај овог светог догађаја. И ако смо пратили Богослужења, целе ове Свете Четрдесетнице и ове Велике недеље, видели смо, на крају шта је било. Пилат је предао Христа да га разапну, они који су тражили да Га разапне. Пилат је браћо, отишао својим путем. Војници који су били ту када су распињали Христа, они су се, како каже опет црквени песник, вратили у своје касарне. Многи тада присутни људи су се раштркали, побегли, који су присуствовали страшном догађају, али нажалост многи ти људи нису били свесни значаја, зашто Христос страда?
Зашто Христос Васкрсава? Нису били свесни тога значења, па тако и онај првосвештеник се радовао што је Господ осуђен на крст. Јуда, шта је урадио? Јуда се браћо и сестре раскајао, али се није покајао. А онај разбојник, који је био распет са десне стране Христове, када је све видео шта се то догађа, како сва творевина, како земља се потреса, сунце се помрачује, звезде падају, он у томе види и каже, заиста овај беше Син Божији. И обраћа се распетом Христу и каже: “ сети ме се Господе кад дођеш у Царство своје”. И Господ је га се сетио, баш тог тренутка му је рекао: “ Кажем ти, данас ћеш бити са мном у рају”. Све ово нам говори браћо и сестре kако ми хришћани, крштени људи, треба да будемо, свесни свог сваког тренутка, у коме живимо. Јер, не знамо, сад смо у животу, можемо ли бити после два, пет минута у животу? Не, али треба да будемо спремни за сусрет са Господом, браћо и сестре. А бићемо спремни, ако будемо следили оне Свете људе Божије, кроз више од две хиљаде година који су ишли за Христом, и они нису се поколебали, да оду на ону другу страну, него су ридали и плакали за Христовим распећем, док су непријатељи Божији ликовали. Али њихово ликовање је било за кратко, браћо и сестре. Христос је Васкрсао. Христос је победио смрт. Христос је победио грех. Христос је Васкрсао, и после те велике туге и тамног Великог петка, засијала је радост. Да, радост Васкрсења. И она засијава и сија, и исијава у сваком човеку, који носи Бога у себи, који живи Богом и који слуша Бога.
Браћо и сестре, велики дан је ова данашња Велика субота. То је дан Христовог одмора, како кажу свети оци. Он, Господ наш Исус Христос, Који није имао одмора, Он се на данашњи дан одмара. Тело Његово, браћо и сестре, одмара се у гробу, у овај свети дан. Али због чега се то Господ одмара? Јел се Господ уморио? Није, браћо и сестре. Он се одмара ради нас и ради нашег спасења. Својим одмором, Господ наш Исус Христос силази у ад. Силази у пакао, Он је присутан међу њима, Он нам припрема пут, за Царство Небеско и припрема се за Васкрсење. И кроз Њега припрема опште Васкрсење, а опште Васкрсење настаће онда када Господ дође по други пут на земљу, да суди живима и мртвима. Е' то је тај тренутак који ми треба да ишчекујемо браћо и сестре, да Га чекамо и да се молимо и да кажемо: дођи Господе! Јер ако Господ не дође, све нам је узалудно што у овом животу чинимо, па чак и то што чинимо добро. Све је узалудно ако Господ не дође, али ће Господ доћи. Господ је рекао у свом Јеванђељу:” неће нестати ни неба ни земље, све док се не испуни и задња реч и цртица и слово које је записано у Светом Јеванђељу. И ето браћо и сестре, онда можемо поставити питање: како је онда чудо када је из дубине гроба одјекнуо тај звук, звук победе, када је сва твар постала свесна, када је Христова људска душа сишла у ад, тамо где није било места за Бога? Тело Христово је лежало у гробу нераспадљиво. Зато што распадљивост браћо и сестре, није могла да допре, или да додирне боље речено, Његово Свето Тело које је било прожето Божанством. Чак и онда када је Његова људска душа, била одвојена од Њега. Али тело није могло да труне, оно што је Свето, оно је за вечност. Нада се том приликом, када су људи и када је Јосиф и Никодим погребли тело Христово, и ставили га у гроб, нада је била код појединих људи стидљива. Показала се стидљива, зашто? Зато што још нема ликовања, још је Господ у гробу, још Господ браћо и сестре није васкрснуо. Дакле, човек још увек није био свестан тога догађаја и значаја, зашто Христос страда ради нас и ради нашег спасења. Дакле, браћо и сестре, сва твар очекује победу, очекује Васкрсење Христово. Док нажалост, они који су били против Христа, они нису очекивали победу. Али су доживели пораз. Људи су мислили да су убили Бога. Нису Бога убили, убили су себе. Бог се не може убити, браћо и сестре. Али човек, кад живи без Бога, он је уствари духовни мртвац. Бог је тај који, Духом Светим живи у нама. Бог је тај који обитава у нешем срцу браћо и сестре. И зато је и речено у Светом Писму:” благо онима који су чистога срца, они ће Бога видети”. Не прљавог срца, не из оног срца из којег излази оно што је најгоре, него из чистога срца, а из чистог извора може само тећи чиста вода. Из прљавог извора тече прљава вода, браћо и сестре. Дакле, и ми данас смо у том истом свету, на овај велики дан, на ову Велику и страшну суботу, ишчекујући управо победу Христову, која ће сутра наступити. Сва твар зна за победу, сав ад је опустошен, јер је Христос извео праведне душе, из пакла, из ада. Он је опустошен, сад нам је преостало управо то чекање, како каже црквени песник. Чекање, са свим тежњама, са свим надама, са свом жељом да нас новина дотакне. Јер једино ново под сунцем је Господ Исус Христос. Дакле, да врата адова буду разваљена, да се душа и тијело сједине са Господом Христом. Да човек буде подигнут из гроба. Али није човек само у гробу кад му се положи тело, човек је у гробу када Бога нема у себи. Он је сам себе затворио у гроб. Но, долази крај онима који су мислили, да Бога више нема. Нема њих, али Бога има, браћо и сестре. Али крај, не као тачка, на крају времена, већ као постигнути циљ. Хајде драги моји, да чекамо са страхопоштовањем, хајде да чекамо са захвалношћу, хајде браћо и сестре да чекамо са благошћу и поклоњењем док не чујемо сутра, односно ноћас, Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима који су у гробовима, живот дарова.
Дакле браћо и сестре, нека нам је срећан и благословен данашњи дан, нека нам Свето причешће, којим ћемо се причестити данас, и тиме сјединити са Богом, и постати једно са Њим, као што се сјединила душа Христова са Његовим телом, да се управо кроз Свето причешће и сутрашњи дан Васкрсења Господњег, имајући увек у виду, да је Син Божији дошао и страдао, ради нас и ради нашега спасења. Нека вам буде на здравље и спасење данашња служба, и Свето причешће, нека вам буде на радост и спасење Васкрс, да и ми, браћо и сестре Васкрснемо. Чим се поправљаш брате и сестро , чим престајеш да грешиш, чим престајеш да чиниш зло и да мислиш о злу, ти онда васксрсаваш. Ти побеђујеш највећег непријатеља, а највећи непријатељ човеков је смрт, грех и ђаво.
Зато нека нам Господ помогне да будемо победиоци, греха и победиоци смрти са Христом, Бог вас благословио.”
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
После Свете Литургије Владика је поделио благослове и иконице великом броју верног народа који се скупио на овај Свети дан ишчекујући празник над празницима, Васкрс!
