Епископу су саслуживали: архимандрит Петар (Драгојловић) игуман манастира Пиносава, протојереј-ставрофор Велибор Ранђић архијерејски намесник јасенички, протојереј Слободан Сенић, протонамесник Ненад Петровић, јереј Милош Никодијевић, протођакон Иван Гашић и ђакон Владимир Степановић.

Чтецирали су господа Лазар Коларевић, Марко Лазовић и Игњат Сенић.

Литургијско сабрање је својим појањем улепшао хор “Светог Симеона Богопримца” из Смедеревске Паланке под руководством господина Милоша Урошевића.

После прочитаног јеванђељског зачала Владика се обратио окупљеном народу надахнутом беседом, рекавши: “Христос Воскресе! Ево нас још увек у Васкршњој радости, а празник Васкрења Христовог представља темељ и суштину нашег хришћанског начина постојања. Јер Господ наш Исус Христос је заиста умро за овај свет да би даровао свету предокус Царства Божијег. Вера у Вскрсење и вера у васкрслог Господа Христа је свагда актуелна. Време у коме живимо показује неопходност да што више и подробније размишљамо о значају Христовог Васкрсења. То је победа над смрћу, и да не постоји простор за безнадежност, али и за било какво туговање. Зашто? Зато што је вера у Христово Васкрење - вера и у наше Васкрење. Све што је Господ учинио за нас, Он нам тиме показује пут којим ће мо и ми проћи, тј. да ћемо кроз смрт доћи и до васкрења. Вера у Васкрсење је вера и у постојање загробног живота, живота вечног и непролазног, живота за који смо и створени. Морамо бити свесни да живимо у времену пролазном и да ако нас све што стекнемо у овом живот не води Христу јесте промашај. Васкрс, браћо и сестре, красе бројне поруке, а то су поруке мира, радости и пре свега љубави Божије. Јер је љубав Бога довела на земљу и у тој крсној љубави загрлио је читав свет. Јер у Светом Писму пише: “Нема веће љубави у овом свету, до ако ко положи живот свој за ближњега свога.” Љубав Божија представља основу за разумевање Васкрса. Без вере не можемо да разумемо Васксење Христово, али и васкрење свих нас. Човек без вере живеће после смрти, али на месту далоком од Бога, не у месту раја, где ће се наслађивати гледањем лица Божијег, где ће бити са светима и праведницима. Рај је заправо, браћо и сестре, живот по Богу, а пакао живот без Бога. Срце човеково је најомиљенији стан Божији, зато се и каже “Блажени су чиста срца, јер ће Бога видети”. Ми православни хришћани треба да имамо на уму да пре свега путем богослужбеног живота треба да исповедамо веру у оквиру Свете Цркве. Зато нас Црква и позива на света богослужења да у заједничким молитвама хвалимо и славимо Бога. Хришћанин не сме да буде себичан и саможив и да само мисли да је њему добро, већ мора да мисли на сваког човека на планети и да се за њега моли. Још овде на земљи у молитви и богослужењима осећамо предокус Царства Божијег. Речи Христове “Ко призна мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Небеским”, хришћанин треба да има стално на уму. Да смо увек спремни да признамо Бога, чак и пред непријатељима својим као што је то учинио и Свети Сава Ердељски, кога данас прослављамо. Он је и живот свој положио бранећи веру, не причом и галамом, него својим начином живота, јер се тако вера најбоље брани и чува. Овим Христовим речима Бог нас позива на сарадњу у спасењу. Да ми добровољно кренемо ка Богу, без стида, и Бог ће нам поћи у сусрет и тако нас спасти. Било је периода у нашој историји када су се неки стидели и одрицали Бога, надајмо се да је то време прошло, али преиспитујмо себе да ли своја дела или недела скривамо од људи притом заборављајући да Бог све види и да све зна. Данашњи човек неће да се покорава ни једном ауторитету и зато се срећемо са многим невољама и недаћама у животу. Зато, браћо и сестре, да не да Бог, да се ми одричемо вере, јер и све невоље долазе од слабе вере. Вера је толико значајна у нашем животу да је Господ рекао да је све могуће ономе који верује”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије прочитана је грамата о одликовању, права ношења црвеног појаса јереју Саши Миленовићу овдашњем пароху.

После Свете Литургије уследила је трпеза љубав у парохијском дому коју је припремио Јереј Саша Миленовић са својим парохијанима.

ђакон Владимир Степановић